Кликери – врсте и правила игре

30 јула, 2022

Некада је сваки крај имао на десетине терена за играње кликера. Није било потребно много труда да се направе. Само чист простор без много траве и патиком је требало издубити рупу, која се свуда другачије називала – роша, роџа, рофа, гилта… Било је и разлике у квалитету терена, па су били поређани као на неком од великих тениских грен слем турнира. На најбољем су играли најстарији кликераши, док су они слабији морали да се кале на неком од лошијих терена. Тек каквих играча је било међу онима који су се надметали на најбољим теренима. Једноставан закон бољег или јачег је уређивао правила.

Правила игре кликерима

Постоји више начина играња, као и више врста правила. Кликери се могу играти само игре ради, а могу се играти и ради освајања кликера противничког играча.

Према једној верзији правила, кликери се играју у обележеном простору у коме се налази рупа. Ова рупа се у многим крајевима назива роша. Да би играч победио, треба да свој кликер убаци у рупу а онда њиме погоди кликер противничког играча, или обрнуто. Најбоље је да се кликер из првог бацања убаци у рупу, или да се добаци што ближе њој. Након што је играч завршио са својим потезом играју остали играчи. Играч који је убацио кликер у рупу има право да гађа кликер противничког играча. Уколико га погоди, избацује га из игре и осваја његов кликер, ако је тако раније договорено, односно уколико се игра у кликере.

Уколико играч није убацио кликер у рупу, а нашао се близу ње, постоји опасност да ће га наредни противник који убаци кликер у рупу врло лако погодити. Зато се понекад примењује тактика да се кликер баци што даље од рупе, нарочито у случају када га је претходни играч успешно убацио у рупу. Међутим, уколико играч ризикује и гађа у рупу, у случају поготка биће у предности, јер ће његов саиграч онда морати да бежи. Ако играч погоди кликер противничког играча пре него што је убацио свој кликер у рупу, тај погодак се памти. Ако након тога убаци кликер у рупу, победио је. Међутим, ако противнички играч у међувремену погоди његов кликер, тај погодак се поништава. Ово ако ни противнички играч претходно није погодио рупу, јер би у том случају победио.

Правила која се убацују накнадно у игру су “КА ЈАМИ” (у том случају играч мора да помери кликер у правцу јаме). Такође је врло познати “КРЕС”. У случају кад кликер који је био у јами погоди противнички кликер и не помери га са места, противник има право да каже “НЕ ПРИМАМ КРЕС”. Тиме се поништава гађање и услеђује понављање истог. Противнику када изгуби се најчешће изговара реченица “ОТПЕЛИО”

Правила нису била јединствена и сваки крај их је креирао по неком сопственом сензибилитету и традицији. Уз ову игру често би се заборављало на време, а мајке дечака вежбале су крајњи капацитет гласовних могућности дозивајући своје синове на вечеру.

Врсте кликера

Кликери се деле по величини и по врсти, тачније материјалу. Ниједан кликер није исти, како се говорило. Чувени по лепоти су били порцеланци. Често су стизали из иностранства или су куповани на летовањима када су родитељи били “лакши” за куповину. Порцеланци су се ретко “улагали” током игре и бирали су их само вешти кликераши. Нафталинци су били такође цењени. Боје у унутрашњости кликера су некада чиниле занимљиве склопове, па су тако могле да се нађу кликери префињених нијанси.

Троперци су могли да се набаве на сваком ћошку, сви су их имали, али било је важно које боје су пера која дају шару кликеру. Били су доступни свима, па је њихова вредност била нешто мања од вредности осталих кликера.

Ту су биле и џомбе илити велики кликери. У њих се играло ако си хтео егзотику. Нису ваљали низашта сем да их имаш у колекцији и да се њима направи рупа. Није их било пуно, али и нису имали употребну вредност…

Чувени “Југословен”, кликер у бојама југословенске заставе, био је посебан део колекција и није се мењао за друге кликере, осим ако се не направи баааш добра рачуница.

Постоји још много врста кликера: марсовци, гвозденци, бесперци, једнобојци, многоперци, веома ретки са пауковом мрежом… Али ово су они којих се већина кликераша може сетити и ако их пробудите у сред ноћи, гњавећи о кликерима.

Техника

Техника држања кликера приликом гађања је била посебна врста магије. Кликер је требало ставити између палца, који је служио као окидач, и средњег прста, који је био нека врста нишана и ослонца. Тако је ударац био најснажнији и најелегантнији. Када би се десио директан ударац то је био велики прасак који су сви чекали.

Кликери се најчешће играју ‘у кликере’, односно победник узима кликер оног који је изгубио. Може се играти и реда ради, али то брзо досади. Важно је знати и значење речи “опељешити”. Када вас неко “опељеши”, значи да сте једноставно остали без свих кликера.

Кликери су имали и нуспојаву – спољна страна шаке би често испуцала, а понекад би се створиле и ране, па би била неопходна пауза у игрању од неколико дана, како би се ране залечиле.

Извор: Википедија / Yugo.nostalgia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама