Nekada je svaki kraj imao na desetine terena za igranje klikera. Nije bilo potrebno mnogo truda da se naprave. Samo čist prostor bez mnogo trave i patikom je trebalo izdubiti rupu, koja se svuda drugačije nazivala – roša, rodža, rofa, gilta… Bilo je i razlike u kvalitetu terena, pa su bili poređani kao na nekom od velikih teniskih gren slem turnira. Na najboljem su igrali najstariji klikeraši, dok su oni slabiji morali da se kale na nekom od lošijih terena. Tek kakvih igrača je bilo među onima koji su se nadmetali na najboljim terenima. Jednostavan zakon boljeg ili jačeg je uređivao pravila.
Pravila igre klikerima
Postoji više načina igranja, kao i više vrsta pravila. Klikeri se mogu igrati samo igre radi, a mogu se igrati i radi osvajanja klikera protivničkog igrača.
Prema jednoj verziji pravila, klikeri se igraju u obeleženom prostoru u kome se nalazi rupa. Ova rupa se u mnogim krajevima naziva roša. Da bi igrač pobedio, treba da svoj kliker ubaci u rupu a onda njime pogodi kliker protivničkog igrača, ili obrnuto. Najbolje je da se kliker iz prvog bacanja ubaci u rupu, ili da se dobaci što bliže njoj. Nakon što je igrač završio sa svojim potezom igraju ostali igrači. Igrač koji je ubacio kliker u rupu ima pravo da gađa kliker protivničkog igrača. Ukoliko ga pogodi, izbacuje ga iz igre i osvaja njegov kliker, ako je tako ranije dogovoreno, odnosno ukoliko se igra u klikere.
Ukoliko igrač nije ubacio kliker u rupu, a našao se blizu nje, postoji opasnost da će ga naredni protivnik koji ubaci kliker u rupu vrlo lako pogoditi. Zato se ponekad primenjuje taktika da se kliker baci što dalje od rupe, naročito u slučaju kada ga je prethodni igrač uspešno ubacio u rupu. Međutim, ukoliko igrač rizikuje i gađa u rupu, u slučaju pogotka biće u prednosti, jer će njegov saigrač onda morati da beži. Ako igrač pogodi kliker protivničkog igrača pre nego što je ubacio svoj kliker u rupu, taj pogodak se pamti. Ako nakon toga ubaci kliker u rupu, pobedio je. Međutim, ako protivnički igrač u međuvremenu pogodi njegov kliker, taj pogodak se poništava. Ovo ako ni protivnički igrač prethodno nije pogodio rupu, jer bi u tom slučaju pobedio.
Pravila koja se ubacuju naknadno u igru su „KA JAMI“ (u tom slučaju igrač mora da pomeri kliker u pravcu jame). Takođe je vrlo poznati „KRES“. U slučaju kad kliker koji je bio u jami pogodi protivnički kliker i ne pomeri ga sa mesta, protivnik ima pravo da kaže „NE PRIMAM KRES“. Time se poništava gađanje i usleđuje ponavljanje istog. Protivniku kada izgubi se najčešće izgovara rečenica „OTPELIO“
Pravila nisu bila jedinstvena i svaki kraj ih je kreirao po nekom sopstvenom senzibilitetu i tradiciji. Uz ovu igru često bi se zaboravljalo na vreme, a majke dečaka vežbale su krajnji kapacitet glasovnih mogućnosti dozivajući svoje sinove na večeru.
Vrste klikera
Klikeri se dele po veličini i po vrsti, tačnije materijalu. Nijedan kliker nije isti, kako se govorilo. Čuveni po lepoti su bili porcelanci. Često su stizali iz inostranstva ili su kupovani na letovanjima kada su roditelji bili „lakši“ za kupovinu. Porcelanci su se retko „ulagali“ tokom igre i birali su ih samo vešti klikeraši. Naftalinci su bili takođe cenjeni. Boje u unutrašnjosti klikera su nekada činile zanimljive sklopove, pa su tako mogle da se nađu klikeri prefinjenih nijansi.
Troperci su mogli da se nabave na svakom ćošku, svi su ih imali, ali bilo je važno koje boje su pera koja daju šaru klikeru. Bili su dostupni svima, pa je njihova vrednost bila nešto manja od vrednosti ostalih klikera.
Tu su bile i džombe iliti veliki klikeri. U njih se igralo ako si hteo egzotiku. Nisu valjali nizašta sem da ih imaš u kolekciji i da se njima napravi rupa. Nije ih bilo puno, ali i nisu imali upotrebnu vrednost…
Čuveni „Jugosloven“, kliker u bojama jugoslovenske zastave, bio je poseban deo kolekcija i nije se menjao za druge klikere, osim ako se ne napravi baaaš dobra računica.
Postoji još mnogo vrsta klikera: marsovci, gvozdenci, besperci, jednobojci, mnogoperci, veoma retki sa paukovom mrežom… Ali ovo su oni kojih se većina klikeraša može setiti i ako ih probudite u sred noći, gnjaveći o klikerima.
Tehnika
Tehnika držanja klikera prilikom gađanja je bila posebna vrsta magije. Kliker je trebalo staviti između palca, koji je služio kao okidač, i srednjeg prsta, koji je bio neka vrsta nišana i oslonca. Tako je udarac bio najsnažniji i najelegantniji. Kada bi se desio direktan udarac to je bio veliki prasak koji su svi čekali.
Klikeri se najčešće igraju ‘u klikere’, odnosno pobednik uzima kliker onog koji je izgubio. Može se igrati i reda radi, ali to brzo dosadi. Važno je znati i značenje reči “opelješiti”. Kada vas neko “opelješi”, znači da ste jednostavno ostali bez svih klikera.
Klikeri su imali i nuspojavu – spoljna strana šake bi često ispucala, a ponekad bi se stvorile i rane, pa bi bila neophodna pauza u igranju od nekoliko dana, kako bi se rane zalečile.
Izvor: Vikipedija / Yugo.nostalgia