Simeon Marinković jedno je od onih imena koja su oblikovala dečju književnost na ovim prostorima tiho i postojano, bez buke, ali s trajnim otiskom. Dugogodišnji profesor Učiteljskog fakulteta, osnivač „Kreativnog centra“ i autor čiji je opus za decu gotovo nemoguće prebrojati — Marinković decenijama piše knjige koje ostaju u kućama, vrtićima i školama ne zato što su propisane, već zato što su voljene.
Njegova nova knjiga „Višnja u vrtiću“ kroz priču punu emocija, razumevanja i igre govori o prvim koracima u vrtićkom okruženju. Na deci blizak način autor obrađuje temu adaptacije na boravak u vrtiću, pokazujući da odvajanje od roditelja, nova sredina, novo društvo i nove navike ne moraju biti neprijatni za dete.
Devojčica Višnja polazi u vrtić i susreće se s novim okruženjem, pravilima i novim drugarima. Kroz igru, razgovor i svakodnevne aktivnosti strah i nesigurnost polako nestaju i ustupaju mesto radosti i osećanju pripadnosti. Jednostavnim jezikom, nežnim ilustracijama i prepoznatljivim situacijama ova slikovnica pruža podršku deci, ali i roditeljima, čineći polazak u vrtić manje stresnim iskustvom.
Slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, kao i roditeljima i vaspitačima. Autentično iskustvo šestogodišnje koautorke Dunje pretočeno je u zanimljiv tekst, koji nudi veliki broj tema za razgovor s detetom. Na taj način olakšava se priprema deteta za polazak u vrtić. Dete će sa mnogo manje straha i negodovanja prihvatiti značajnu promenu u svojoj svakodnevnoj rutini.
Ubrzo nakon „Višnje u vrtiću“ objavljen je i „Višnjin dan“ – još jedna slikovnica u ediciji „Od sličice do pričice“, koja poziva čitaoce da se poznatoj junakinji pridruže u spremanju za parkić, odlasku u kupovinu, pravljenju kiflica sa džemom i u drugim svakodnevnim aktivnostima.
Obe knjige specifične su po tome što su pojedini pojmovi u pričama zamenjeni ilustracijama, pa dok odrasla osoba čita, dete može da dopunjava rečenice na osnovu slika koje posmatra i prepoznaje. To će kod deteta stvoriti utisak da i samo čita! Čitanje će doživeti kao zabavno, uzbudljivo i poučno, što će ga sigurno ohrabriti u daljem savladavanju čitalačkih veština.
Ovo su knjige koja dete pozivaju da uđe u njih — da ne bude publika, već učesnik. Dete pogleda sliku, prepozna šta piše i naglas dovrši rečenicu. Jednostavno, a deci izuzetno zanimljivo.
Šta se zapravo dešava dok se čitaju ovakve knjige
Kada roditelj čita priču naglas, a na mestu neke reči stoji ilustracija umesto teksta, dete mora da uradi nekoliko stvari odjednom — da prati priču, da razume smisao, da pogleda sliku i da je imenuje. I sve to kroz igru.
Tu je i razvoj rečnika — ali ne onaj koji se odvija učenjem napamet, već onaj koji nastaje u kontekstu, kroz sliku, zvuk i priču.
Zajednički trenutak koji dete pamti duže od same priče
Ali ima nešto što ni jedna studija ne može sasvim da izmeri, a svaki roditelj zna o čemu je reč — to su minuti provedeni zajedno nad knjigom, koji se ne zaboravljaju.
Čitanje s detetom nije samo obrazovna aktivnost. To je vreme u kome dete ima punu pažnju odrasle osobe, u kome se smeje i greši bez posledica, u kome uči da su reči nešto lepo i sigurno. Istraživanja o ranoj pismenosti dosledno pokazuju da deca kojoj se čita od najranijeg uzrasta ne razvijaju samo bolji rečnik i razumevanje — ona razvijaju pozitivan odnos prema čitanju kao takvom, koji ih prati celog školovanja.
Knjige u kojima dete može da učestvuje čine taj zajednički trenutak još vrednijim. Roditelj ne čita detetetu, već čita s njim. Dete ne čeka da priča bude gotova — ono je gradi.
Ilustracije Natalije Mankovske prenose toplu i vedru atmosferu— boje su živopisne, likovi prepoznatljivi, a detalji dovoljno bogati da ih dete može dugo istraživati i između čitanja.
Nova izdanja „Višnja u vrtiću“ i „Višnjin dan“ dostupne su na sajtu Kreativnog centra, a uskoro stiže još jedan, treći nastavak u nizu – „Višnja na selu”. Čekamo ga nestrpljivo!