Ima li detinjstva kroz koje nije protrčao Gligorije Pecikoza Hajduk? Vrcavo i uvek originalno pero Gradimira Stojkovića oživelo je toliko živopisnih junaka i junakinja čije smo avanture doživljavali kao svoje.
Bez imalo preterivanja može se tvrditi: Gradimir Stojković je književnik i stvaralac lepe reči čiji je trag u dečjoj književnosti neizbrisiv.
Rođen je 3. marta 1947. godine u Mramorku, malom banatskom selu. Do smrti je živeo u Brestoviku, selu u beogradskoj opštini Grocka, gde je stvarao čuvene romane za decu i mlade – „Hajduk u Beogradu“, „Kopao sam dubok zdenac“, „Sve moje gluposti“ i mnoge druge. Neosporno je da su njegove knjige učinile odrastanje lakšim, duhovitijim i iskrenijim. Romaneskna forma, simpatičan i humorističan stil ostavili su – i dalje ostavljaju – snažan utisak na generacije mladih čitalaca. Bio je pisac koji je razumeo decu i mlade – njihove strahove, dileme i pobede, a najbolje od svega je to što je istinski umeo da sve te dečje „drame“ pretoči u sjajne priče koje i danas rado čitamo.
Stvaralaštvo koje se ne zaboravlja
Gradimir Stojković je studirao novinarstvo i pedagoške nauke, a svoju pravu strast pronašao je u pisanju. Proučavanje dečjeg sveta i odrastanja pretočio je u inspirativna i, slobodno se može reći – genijalna književna dela.
Njegov književni rad započeo je romanom „Rat Novakov i mir“ 1983. godine, za koji je dobio nagradu „Dragojlo Dudić“. Već se tada, u prvom njegovom delu videlo da je njegov stil poseban – neposredan, duhovit i prožat emocijama koje ostaju sa čitaocem dugo nakon što zatvore korice knjige.
Najpoznatiji je po kultnom serijalu romana o Hajduku – dečaku iz provincije koji se seli u Beograd. No, pored ovih duhovitih knjiga, Stojković je napisao i „Sve moje gluposti“ (1995), roman koji je takođe nagrađen prestižnom nagradom „Neven“, kao i knjigu „Prvi“, u kojoj se bavi problemima i izazovima odrastanja. Potpisuje brojne izvrsne knjige za mlade, među poslednjim su „Sve moje ludosti“, „Na bregu kuća mala“, „Peta devojčica, Marja“, „Ne brinite za sutra“.
Univerzalnost njegovog pripovedanja prepoznala je i čitalačka publika van granica naše zemlje, a mnogi njegovi romani su prevedeni na strane jezike. Bio je miljenik publike, a i kritičara, čemu svedoče, pored pomenutih i nagrade „Politikin zabavnik“ (1985), „Vukovo pero“ (1991), „Dositej Obradović“ (1997, 2000, 2001, 2017. i 2019), „Matija Ban“ (1998), Nagrada Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos izrazu u književnosti za decu (1998), „Zlatno Gašino pero“ (1999), „Zlatno zvonce popularnosti“ (2004), Plaketa Malog princa (2005. i 2011), Zlatni ključić Smederevskih pesničkih večeri (2007), Zmajev pesnički štap Zmajevih dečjih igara (2008) i mnoge druge.
Hajduk – junak jedne generacije
Ako postoji jedno ime koje se neizostavno vezuje za Gradimira Stojkovića, onda je to, bez svake sumnje – Hajduk. Prvi roman iz serijala „Hajduk u Beogradu“, objavljen je 1985. godine i odmah je osvojio čitalačku publiku. Priča o dečaku Hajduku, njegovim nestašlucima, ali i borbi sa nepravdom, postala je priča jedne generacije. Iz poglavlja u poglavlje, iz nestašluka u nestašluk – disali smo kao jedno za Hajdukom.
Uspeh ovog romana bio je toliki da su usledili nastavci: „Hajduk protiv vetrenjača“ (1989), „Hajduk sa druge strane“ (1991), „Hajduk na Dunavu“ (1999), „Hajduk čuva domovinu“ (2000), „Hajduk ostaje Hajduk“ (2001) i „Hajduk u četiri slike“ (2002). Svaka knjiga nosila je poruku o hrabrosti, drugarstvu i snalaženju u svetu odraslih. Ono što je najupečatljivije za Stojkovićev stil jeste da nijedna od tih poruka i pouka iz njegovih dela nije delovala kao prazno moralisanje.
Knjige o Hajduku su postale deo lektire, a činjenica je da su ih generacije dece (pa i odraslih!) čitali iz zadovoljstva. To je najbolji dokaz o njihovoj vrednosti, a ovu tvrdnju potkrepljuje i podatak da je kultni roman „Hajduk u Beogradu“ imao tiraž veći od 500.000 primeraka!
Gradimir Stojković – pisac koji je razumeo decu
Bez prenemaganja, veštačkih i nametnutih pouka i usiljenog humora – tako je pisao Gradimir Stojković. Jednostavno je znao da piše za decu i mlade i njegove su priče bile stvarne, emotivne i – ono najbitnije – iskrene. Nije bilo teško u njegovim romanima pronađi prijatelja, nekoga ko razume decu, ali i junaka koji zna kako je biti dete u svetu odraslih.
Nažalost, 19. februara 2025. godine, ovaj veliki pisac nas je napustio, samo nekoliko dana pre svog 78. rođendana. Jedno je izvesno –dela Gradimira Stojkovića ostaju – da se čitaju, da se prenose i da inspirišu neke nove klince da budu svoji, hrabri i pomalo – hajdučki nestašni.
