Верујем да сте чули за изреку: „Какви родитељи – таква и деца”. Значење ове мудрости би се могло проширити, па би гласила овако: „Какав је однос међу родитељима, таква су и деца”.
Породица је најзначајнији систем коме припадамо.
Имајући у виду то да деца наслеђују од својих родитеља неке особине личности, као и то да кроз посматрање модела усвајају одређена понашања као пожељна, можемо претпоставити да ће и клима која влада међу родитељима, у њиховом родитељском и партнерском субсистему утицати на то како ће се њихова деца понашати и развијати.
Шта мислите да ли деца утичу на родитеље? Да ли и ви сами приметите да исте методе нису делотворне у истој мери на свако ваше дете?
Веома је битно знати да и дете својом индивидуалношћу, склопом личности који је карактеристичан само за њега, утиче на то како ће га родитељи васпитавати. Паметан и посвећен родитељ и те како може да осети на коју васпитну меру ће његово дете најбоље реаговати. Неко дете ће боље реаговати на казну, а друго ће бити продуктивније уколико га чешће похвалите, без обзира што су их „направили” исти родитељи. Будите паметан родитељ, јер је, верујем да се слажете са мном, здрава средина, мир у кући и здрав психолошки развој детета за сваког родитеља најбитнији.
Родитељски савез и његова функционалност је веома битна карика у систему званом породица. Уколико он не функционише добро, васпитање деце може кренути у правцу којим нисмо желели да крене.
Да ли сте чули за изразе “лош полицајац” и “добар полицајац”? Да ли сте се препознали у некој од ових улога када је реч о васпитању? Често можемо чути родитеље који кажу: “Ја сам преузео улогу строгог родитеља, док је моја жена попустљивија и брижнија према деци”.
Када мама и тата имају различите улоге, деца знају коме за шта требају да се обрате. Нешто што је у оваквој подели улога погрешно јесте етикетирање родитеља као доброг или лошег по дете.
Уколико само један родитељ поставља захтеве детету, а други је потпуно лишен тога, однос и повезаност у релацији родитељ – дете би могла да се наруши. Замислите адолесцента који има једног строгог и једног попустљивог родитеља. Са ким ће имати отворенији и блискији однос?
Уколико мама и тата нису сложни у начину васпитања, они не уче дете шта је добро, а шта лоше, шта је дозвољено, а шта није дозвољено понашање, већ их збуњују и чине несигурним. Уколико један родитељ неко понашање код детета охрабри, а други забрањује, дете неће бити сигурно у себе и своје реакције, нити у своје родитеље и њихове реакције.
Родитељски савез, као и сви савези, да би био успешан, морају да га чине сложни чланови, са истом мисијом и усклађеним корацима и стратегијама.
Ево неколико савета:
Никада не показујте пред дететом различите васпитне ставове. О најбољем ставу се договорите када дете није присутно.
Будите доследни и не попуштајте пред дететовим хировима.
Заједно доносите одлуке о томе шта је најбоље за ваше дете.
Подржите једно друго у присуству детета. На тај начин делујете одлучно и дајете добар пример детету како мама и тата треба да се понашају. Користиће му када одрасте.
Бавите се подједнако својим дететом. Поделите задужења да би вам било лакше.
Будите отворени у комуникацији са својим дететом. Дајте детету дозволу да може обома да вам се повери.
Не запостављајте свој брачни однос. Задовољство брачним односом у великој мери утиче на успешност и у другим породичним релацијама.
Трудите се да ускладите, на нивоу савеза, захтеве, похвале и критике упућене ка дететовом понашању.
Верујем да свако од вас жели само најбоље за своје дете, па тако, уз јасну и добру комуникацију и складан брачни однос, сигурна сам да сваки родитељски савез може функционисати добро и у корист детета.
Аутор: Оливера Ковачевић, мастер психолог, породични и партнерски саветник