Ако сте икад осетили осуду, посумњали у себе и запитали се да ли сте добра мама, прочитајте како за себе пронаћи одговор на то питање те шта ако схватите да сте ипак нешто радили погрешно.
Родитељи, посебно маме, често осећају као да их други људи сматрају лошим родитељима када им дају нетражене савете, говоре како би требало нешто везано за негу или одгој детета. Посебно су шкакљиве теме о реаговању на дететов плач, ношењу, дојењу, прехрани, спавању, одевању бебе и тако даље. Чак и када су младе маме добро информиране, овакви савети и коментари могу их подстакнути да посумњају у себе и запитају се јесу ли добре маме.
Како за себе пронаћи одговор на то питање и шта ако схватимо да смо заиста нешто радили погрешно, питали смо Томислава Куљиша, оснивача Центра Природно родитељство и аутора програма Родитељство и рани развој, који се спроводи кроз видео предавања те радионице и интерактивна предавања у Центру.
Сопствени инстинкти вс. туђи савети
“Многи родитељи се осећају лоше јер од старијих генерација, али и својих пријатеља, добивају савете који су често застарели, на пример немој га стално носити да га не размазиш; пусти га да плаче, тако јача плућа; испаде беса треба сасећи у корену… Иако су многе од тих старих пракси још увек честе у друштву, па нажалост понекад и од неких стручних особа, ако сумњате у њихову оправданост, то вероватно значи да постоји контакт с инстинктом за природно родитељство који сви носимо у себи, па је битно послушати тај свој унутрашњи глас и веровати својим инстинктима. На пример, други вам могу говорити да треба да оставите дете да се исплаче, или да га не смете навикавати на руке, али ако ви осећате да желите да подигнете своје дете и утешите га, радије верујте том свом осећају него туђим саветима”, саветује Томислав Куљиш.
Питали смо га штa би могло родитељима да послужи као полазна тачка у коју ће се вратити кад се осете несигурно и што ће им помоћи да препознају да су ипак добри родитељи.
Савршени и несавршени родитељи
“Осећај блискости који су остварили с дететом може родитељима бити потврда да су на правом путу и дати им снаге да се не поколебају у свом приступу. Ако ипак имају осећај кривње, односно свест о томе да нешто није довољно добро у родитељству, то значи да имају здрав осећај одговорности, па су већ самим тим у позицији да се преиспитују и траже боље начине како би постали бољи родитељи.
– Када почну да се преиспитују, многи родитељи суоче се са својим несавршенством на које апсолутно као родитељи имамо право, али то је неопходан први корак да почнемо ствари да мењамо на боље на своје и дететово задовољство. Реалност је да не постоје савршени родитељи него говоримо о довољно добрим родитељима какви су деци потребни, што значи да неке ствари у родитељству сигурно нећемо знати или моћи да одрадимо добро. Они који имају капацитет за истраживање и сагледавање савремених спознаја о родитељству и раном развоју, сигурно ће се у неком тренутку суочити с тим да нешто некада у њиховом родитељству можда и није било добро, али је добра ствар да онда то могу да почну да мењају и поправљају. Они који су уверени да су супер родитељи и да никад не греше, у ситуацијама када им се дете понаша на начин који је њима неприхватљив, сматраће да је дете криво, неваљало, проблематично и вероватно ће се свим силама трудити да ‘поправе’ дете, не доводећи у питање своје ‘савршенство’, одговорио је оснивач Центра Природно родитељство.
Проблем је, појаснио је, што тада родитељ шаље поруку детету да је оно лоше и да је проблем у њему и то се дубоко урезује у дететову целоживотну слику о себи. Када то дете сутра постане родитељ имаће несвесни порив да тај повређујући однос настави са својим дететом.
Ко је крив кад је дете ‘немогуће’?
Осећај да нису довољно добри у овој својој улози, код многих се родитеља јавља као реакција на различита захтевна понашања деце, био то плач код малих беба, темпер тантруми код двогодишњака, или испитивање и прелажење граница код старије деце. Понекад се родитељи у тим ситуацијама осете беспомоћно, не знају како би реаговали, а понекад и “изгубе живце” па реагују грубо, због чега се онда још горе осећају, још мање компетентни за родитељство.
Томислав Куљиш објашњава да се најчешће управо у ситуацијама када се дете понаша “немогуће” код многих родитеља јавља дилема: или с дететом нешто није у реду, или ја нешто лоше радим. Но постоји и трећа, највероватнија опција, а то је да је то нормално понашање детета типично за одређену фазу развоја. Важно је нагласити да управо зависно од тога шта ми радимо тада, дете може брзо и безболно проћи кроз ту развојну фазу, или заглавити у њој, можда и за цео живот. Тако, на пример, имамо одрасле људе који су и даље зависни као мале бебе, или пак оне који су вечно против свега, као да су остали у фази контрирања, типичној за трогодишњаке. Ти одрасли своје неодрађене темпер тантруме називају јачом темпераментношћу или кратким живцима.
Кад нас дете ‘доведе до лудила’…
“Поготово је деликатно”, каже, “стање фрустрације кад родитељи не успевају да постигну да дете престане с неким својим понашањем, које они сматрају лошим. Тада у немоћи често посегну за неким обликом физичког или вербалног кажњавања детета. Но чим кроз предавања сагледају и дубље разумеју шта се ту догађа с дететом, због чега се оно тако понаша, многи родитељи више немају ни порив за неком грубљом реакцијом, јер другачије доживљавају целу ситуацију.
Генерално, корене проблематике јаке фрустрације и грубих реакција према детету, родитељ може пронаћи у свом детињству. Али ту је важно нагласити да нисмо осуђени заувек да останемо жртве лоших искустава из свог детињства и можемо адекватним радом променити своје нежељене реакције.”
За крај доносимо сугестију Томислава Куљиша како реагирати када нас дете “доведе до лудила”:
“У тим ситуацијама родитељи често кажњавају дете тако да га пошаљу у ћошак, односно примене методу ‘тајм-аут’, а заправо би тада себи требало да узму тајм-аут и смире се како својом реакцијом не би погоршали ситуацију. У родитељству није ствар у томе да будемо више или мање савршен родитељ, него да са свим својим реалностима и ‘манама’ имамо стваран и дубок контакт с дететом већ од најранијег периода.”
Извор: miss7mama.24sata.hr