Колегиница Тарја Митровић је на свом сајту Моја Финска поставила веома занимљив текст о образовању у Финској. Преносимо део текста…
…Оно што можемо „преписати” од Финаца је рецимо то да се деци не даје, или да се ретко даје домаћи, јер деца код куће треба да буду деца, да имају времена за себе, за игру, своја интересовања, а да се само у школи учи и ради. Овако је деци којој се стално дају домаћи задаци, само наметнут задатак да нешто ураде како не би добили минус, или ће им помагати родитељи и радити уместо њих ако деца не знају да их ураде.
Друго, у Финској су наставницима одрешене руке око извођења плана и програма, па они сами процењују колико је часова потребно за једну област, колико ђаци напредују у усвајању новог градива итд, а у већини земаља наставници строго добију утврђен план, када се обрађује нова лекција и не обазире се да ли су то деца савладала већ се скаче на следећу лекцију по плану, не обазирући се превише да ли су то деца научила. Забога, битан је план а не деца.
Треће, у Финској никада нећете чути да се родитељи распитују која је школа најбоља па да тамо упишу дете, из разлога што се у Финској не праве листе нај школа, не прави се такмичења у придобијању ученика, јер не функционишу по принципу конкуренције, већ по принципу узајамне сарадње ради општег добра.
Четврто, пре три деценије Финска је донела закон да образовње мора свима да буде доступно, односно бесплатно, за сваку школу се издвајају једнака средства, било да је школа у сеоској забити или центру Хелсинкија. Сва деца имају једнаке услове за учење без обзира на порекло, породични приход или географску локацију. Чак је и студирање потпуно бесплатно за финске студенте.
Пето, деца са посебним потребама, посебно обдарена и просечна деца, никада се не раздвајају у посебна одељења, већ у сваком одељењу ради главни наставник и асистент, који додатно помаже деци којој слабије иде. Веома је битно да и деца са посебним потребама буду са својим вршњацима, како би изграђивали социјалну интелигенцију. То је демократија у правом смислу речи.
Шесто, Финске школе никада нису изложене инспекцијским контролама са стране или проверама знања деце. Родитељи верују наставницима, имају обострано поверење и одличну сарадњу. У другим државама се дешава да пристрасни родитељ, када дете донесе кући лошу оцену, прозивају наставника испред детета, срозавајући тако ауторите просветних радника. Додуше, на поједина понашања наставног кадра са којим сам се ја сусретала у балканским школама где наставник на почетку године каже чувену реченицу “Бог зна за 5, ја за 4, а ви за 3, 2 и 1”, немам коментар. Тврдим да би такав наставник у Финској, моментално добио отказ.
..и тако, у Србији се вазда споводе неке реформе у школству, али њихове добре стране се виде толико, колико и у реченици „е, од понедељка сам на дијети“.
Да не помињемо грешке у уџбенику као, на пример, у уџбенику Граматоломија за 6. разред, где се каже да је “глупача особа женског пола”, или оној где се у уџбенику Свет око нас, за 1. разред каже да август има 29 дана, или пак можда оној реченици из уџбеника биологије где се каже да су “ ДНК мердевине, а хромозоми штипаљке’, или рецимо тамо где пише да су “Хајдуци исти као Робин Худ”…да не спомињем да уџбеник каже да је „матријархат оно кад се деца рачунају по мајци“…или да „Азију запљускују воде четири океана“. да „Када се неко повуче у свет маште, за њега се каже да је постао аутистичан, окренут себи и без контакта с реалношћу’…да је „хомосексуалност поремећен однос хормона“…ово је само делић нетачних термина, небулозних реченица и глупости које срећемо по српским уџбеницима…има и много горих. Вероватно ће се многи родитељи пренеразити када им кажем да су деца у уџбенику имали и линкове ка порно филмовима Лезбијска болница II део и Девојка-девојка жестоко.
Онда се питамо, ако по правилу уџбеници у припреми пролазе кроз многе комисије и министарства до доласка у штампу, а да ове и много горе грешке нико није видео, то само указује на то, да их нико није ни гледао. То се зове небрига о деци.
Преузето: mojafinska.blogspot.com