Ko određuje plan i program u finskim školama?

30 novembra, 2013

Koleginica Tarja Mitrović je na svom sajtu Moja Finska postavila veoma zanimljiv tekst o obrazovanju u Finskoj. Prenosimo deo teksta…
Ono što možemo “prepisati” od Finaca je recimo to da se deci ne daje, ili da se retko daje domaći, jer deca kod kuće treba da budu deca, da imaju vremena za sebe, za igru, svoja interesovanja, a da se samo u školi uči i radi. Ovako je deci kojoj se stalno daju domaći zadaci, samo nametnut zadatak da nešto urade kako ne bi dobili minus, ili će im pomagati roditelji i raditi umesto njih ako deca ne znaju da ih urade.Obrazovanje u Finskoj , blog Tarje Mitrovic (4)
Drugo, u Finskoj su nastavnicima odrešene ruke oko izvođenja plana i programa, pa oni sami procenjuju koliko je časova potrebno za jednu oblast, koliko đaci napreduju u usvajanju novog gradiva itd, a u većini zemalja nastavnici strogo dobiju utvrđen plan, kada se obrađuje nova lekcija i ne obazire se da li su to deca savladala već se skače na sledeću lekciju po planu, ne obazirući se previše da li su to deca naučila. Zaboga, bitan je plan a ne deca.
Treće, u Finskoj nikada nećete čuti da se roditelji raspituju koja je škola najbolja pa da tamo upišu dete, iz razloga što se u Finskoj ne prave liste naj škola, ne pravi se takmičenja u pridobijanju učenika, jer ne funkcionišu po principu konkurencije, već po principu uzajamne saradnje radi opšteg dobra.
Četvrto, pre tri decenije Finska je donela zakon da obrazovnje mora svima da bude dostupno, odnosno besplatno, za svaku školu se izdvajaju jednaka sredstva, bilo da je škola u seoskoj zabiti ili centru Helsinkija. Sva deca imaju jednake uslove za učenje bez obzira na poreklo, porodični prihod ili geografsku lokaciju. Čak je i studiranje potpuno besplatno za finske studente.
Peto, deca sa posebnim potrebama, posebno obdarena i prosečna deca, nikada se ne razdvajaju u posebna odeljenja, već u svakom odeljenju radi glavni nastavnik i asistent, koji dodatno pomaže deci kojoj slabije ide. Veoma je bitno da i deca sa posebnim potrebama budu sa svojim vršnjacima, kako bi izgrađivali socijalnu inteligenciju. To je demokratija u pravom smislu reči.
Šesto, Finske škole nikada nisu izložene inspekcijskim kontrolama sa strane ili proverama znanja dece. Roditelji veruju nastavnicima, imaju obostrano poverenje i odličnu saradnju. U drugim državama se dešava da pristrasni roditelj, kada dete donese kući lošu ocenu, prozivaju nastavnika ispred deteta, srozavajući tako autorite prosvetnih radnika. Doduše, na pojedina ponašanja nastavnog kadra sa kojim sam se ja susretala  u balkanskim školama gde nastavnik na početku godine kaže čuvenu rečenicu “Bog zna za 5, ja za 4, a vi za 3, 2 i 1”, nemam komentar. Tvrdim da bi takav nastavnik u Finskoj, momentalno dobio otkaz.
..i tako, u Srbiji se vazda spovode neke reforme u školstvu, ali njihove dobre strane se vide toliko, koliko i u rečenici “e, od ponedeljka sam na dijeti”.
Da ne pominjemo greške u udžbeniku kao, na primer, u udžbeniku Gramatolomija za 6. razred, gde se kaže da je “glupača osoba ženskog pola”, ili onoj gde se u udžbeniku Svet oko nas, za 1. razred kaže da avgust ima 29 dana, ili pak možda onoj rečenici iz udžbenika biologije gde se kaže da su “ DNK merdevine, a hromozomi štipaljke’, ili recimo tamo gde piše da su “Hajduci isti kao Robin Hud”…da ne spominjem da udžbenik kaže da je “matrijarhat ono kad se deca računaju po majci”…ili da “Aziju zapljuskuju vode četiri okeana”. da  “Kada se neko povuče u svet mašte, za njega se kaže da je postao autističan, okrenut sebi i bez kontakta s realnošću’…da je “homoseksualnost poremećen odnos hormona”…ovo je samo delić netačnih termina, nebuloznih rečenica i gluposti koje srećemo po srpskim udžbenicima…ima i mnogo gorih. Verovatno će se mnogi roditelji preneraziti kada im kažem da su deca u udžbeniku imali i linkove ka porno filmovima  Lezbijska bolnica II deo i Devojka-devojka žestoko.
Onda se pitamo, ako po pravilu udžbenici u pripremi prolaze kroz mnoge komisije i ministarstva do dolaska u štampu, a da ove i mnogo gore greške niko nije video, to samo ukazuje na to, da ih niko nije ni gledao. To se zove nebriga o deci.
Preuzeto: mojafinska.blogspot.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


7 komentara na "Ko određuje plan i program u finskim školama?

  1. prosvetarka kaže:

    U Finskoj je ozbiljna selekcija za prosvetni kada. Mogu da se skoluju najbolji i oni koji to zele da rade. Osnovne studije ( posle srednje skole, traju 5 godina ) pa onda pripravnicki 2 godine. Ne ide pocetnik sam u ucionicu,ide sa odabranim mentorom…… Pa onda sam radi dve godine i tek tad polaze ispit za licencu, ( ako dobije pozitivno misljenje komisije iz ustanove gde je bio pripravnik ) To je sve ucenje.

  2. skolarka kaže:

    Ja sam odusevljena njihovom metodom…Ovde su vazna deca a ne gradivo. Mi ovde bombardujemo decu raznim glupostima koje im nece biti od nikakve pomoci u zivotu…Sve imamo..samo nemamo na umu da je dete ipak dete…

  3. Tarja Mitrovic kaže:

    Hvala za objavu teksta 🙂 Ovaj, kao i ostali testovi o finskom obrazovanju, samo imaju za cilj, ne velicanje svega sto je finsko, vec da se o tome javno prica, kako bi se nesto zaista napokon pokrenulo i poboljsalo i u srpskim skolama. Onaj ko ume ovaj tekst da cita izmedju redova, shvatice da i ovaj i sve ostale tekstove o finskim skolama, pisem najvise iz razloga jer sam kivna sto i nasa deca u Srbiji nemaju sve ovo, a zasluzila su, i to veoma.

    1. Tarja Mitrovic kaže:

      Potpuno ste u pravu, upravo o tome i pisem. Kraj vaseg komentara sadrzi svu poentu naseg obrazovnog sistema.

  4. Darko Pantović kaže:

    Urednički tim Zelene učionice se zahvaljuje Tarji Mitrović za ovaj divni tekst. http://localhost/symbiotica/zelena-ucionica/old/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif
    Preporučujemo vam da posetite njen blog: http://mojafinska.blogspot.com

  5. Tarja Mitrovic kaže:

    Hvala Vama Darko i Vasem urednickom timu… 🙂

  6. Nataša kaže:

    Takozvana ” Gašina reforma” koja je startovala u srpskim školama pre tačno 10 godina imala je po mnogo čemu uzor u finskom školskom sistemu. Nažalost, ona je propala pre nego što je prošla i jedan jedini ciklus i to valjda iz političkih razloga, nažalost. Ustvari, oni koji su došli na vlast 2004. nisu se ni najmanje udubili u njene ideje i zatim su napravili kentaura od ovog našeg školskog sistema… malo od reforme, malo od nečeg ranijeg …. i odgovorno tvrdim posle 22 godine rada u prosveti da je ova papazjanija loša za sve: i decu, i nastavnike, i roditelje… Ni posle 10 godina od tada, ništa se suštinski ne menja na bolje… jer smo izgleda, mi u prosveti, nebitni tj. značajni smo samo na nivou tabloidnih vesti …

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama