Iako znamo da je svako dete posebno na svoj način i decu ne treba porediti, kad malo odrastu, možete se primetiti razlika između uspešnih ljudi i onih koji to nisu.
Uspešno dete, a budući uspešan mlad čovek, prepoznaje se po tome što, kad radi nešto do čega mu je stalo, uvek daje sve od sebe i trudi se da zasija. Nije važno koju školu, fakultet, studije će izabrati, uložiti maksimalan trud zapravo je ključ uspeha. Studije su pokazale da deca koja ostvare svoj puni potencijal zapravo imaju roditelje koji dele određene osobine i pristupe vaspitanju i odgoju.
Mame koje rade
Verovali ili ne, zaposlene mame su te koje deci daju odličan primer, kada je reč o uspehu na poslovnom planu i razvoju karijere. Deca zaposlenih mama obično internalizuju ideju mame koja radi, prenoseći taj obrazac na sebe. Ovo podjednako pomaže i deci i tim mamama, jer u takvim porodicama očevi uglavnom preuzimaju deo kućnih poslova i tome, svojim primerom, uče sinove. S druge strane, ćerke zaposlenih majki imaju tendenciju da same žele karijeru jer slede model koji im daje majka.
Daju deci obaveze u kući
Dok većina roditelja potcenjuje to što deca mogu da urade, dodeljivanje zadataka u ranom uzrastu zapravo može biti izuzetno korisno za decu i njihovu budućnost. Preuzimanje odgovornosti i sticanje navike da se oslanjamo na sebe umesto na druge, usađuje osećaj nezavisnosti kod dece i stvara im motivaciju jer vide da mogu mnogo više nego što su mislili. Male stvari, poput brisanja prašine i prostiranja veša mogu mnogo značiti.
Zdravi odnosi
Deca koja odrastaju u porodicama gde su odnosi između roditelja na zdravim nogama proći će, logično, bolje od dece koja odrastaju u disfunkcionalnim zajednicama ili onim koje su prošle kroz težak i mučan razvod. Bol, stres i stalni strah od novih konflikata utiče negativno na detetove potencijale.
Rani razvoj matematičkih veština
Učenje matematike pre polaska u školu smatra se „ranim obrazovanjem“. Deca koju su roditelji nenametljivo i kroz igru učili osnovnim matematičkim konceptima imaju daleko veće šanse da razviju bolje matematičke, pa čak i bolje veštine čitanja od dece koja nisu imala ovu vrstu podsticaja, pokazala su istraživanja.
Obično su visoko obrazovani
Deca čiji roditelji nemaju visoko obrazovanje, češće ni sami ne završe studije. Visoko obrazovani roditelji nekako spontano postave detetu model za to šta se smatra uspehom i deca to vide kao nešto potpuno normalno, nešto oko čega se ne postavlja pitanje.