Уколико вам се чини да ваше дете избегава читање и да то за њега представља апсолутно незанимљиву активност, онда је ово текст за вас

23 августа, 2021

Kоме још треба књига…? Можда је мој приступ овој теми сувише личан, међутим, превелики број деце са којом се свакодневно сусрећем у пракси, пробудио је у мени велику забринутост, а такође и дужност да родитељима укажем на грешку која доводи до трајног и тешко коригованог проблема код деце.

Foto: Canva

Уколико вам се чини да ваше дете избегава читање и да то за њега представља апсолутно незанимљиву активност, онда је ово текст за вас.

Приметите да ваше дете проводи највећи део времена у игрању игрица или слушању музике, гледању цртаћа. У почетку је то бивало интересантно : „Јао, види ти њега како он барата телефоном, па све прстићем сам!“ А онда дођете до тренутка када приметите да ваше дете слабије комуницира, слабије учи, и слабије постиже успех у домену академских вештина (читање, писање, рачун). Нисте једини. Веома велики број породица данас се сусреће са овим проблемом, и све је више деце која се повлаче у свој свет, и која бивају све више ћутљива и пасивно агресивна. Поставља се питање када је и зашто књига, здање од папира замењена таблетима и телефонима, већ од раног узраста.

Kоришћење телефона

Kако деца користе телефоне и максимум покрета њихових прстију је такозвано „скроловање“, дечији прсти су апсолутно неспремни за полазак у школу. Зашто? Где су игре кликерима? Низање перли, боцкалице, листање сликовница и књига? Све ове активности значајно доприносе развоју графомоторике и све оне данас глобално изостају. Осим лоше графомоторике, код деце се у великој мери евидентира проблем усвајања и репродукције гласова, као и читања (на каснијем узрасту).

Kорисно је знати да проблем са читањем не представља знак нижег коефицијента интелигенције. Понекад је то резултат тешкоћа у развоју, а оно што је данас чешћи случај : изостанак вежбе и навике. Дете излагано стимулусу медија, мноштву јарких боја, звукова и ефеката, детету је логички занимљивијје у односу на бели папир. Дете се према тим звуцима и бојама понаша као зависник према наркотику, ма колико то грубо звучало. Дете које бива ућуткано при плачу давањем телефона у руке, у те своје руке добило је оружје за манипулацјиу али и кочење свог напретка.

Утицај медија на развијање деце

Бројна истраживања говоре о веома лошим утицајима које на децу врши учестало коришћење медија, као што су гледање насиља, непримерене сексуалности и слушање увредљивог језика. У реду је у неким тинејџерским годинама поступно уводити рачунар, због стицања информатичких знања као и идења у корак са технологијом. Ту нико неће закаснити. Много већи проблем настаје при преурањеном и интензивном излагању.

На Универзитету Тохоку у Јапану, 2013.године спроведена је студија која је испитивала ефекте излагања медија кроз гледања телевизије на мозак 276 деце. Ова студија резултовала је подацима који говоре о вишим нивоима агресије који су се јавили код деце, али и неких физиолошких аспеката као што су задебљања на чеоном режњу, која су се манифестовала кроз смањење вербалног закључивања. Ови негативни ефекти на мозак су се десили без обзира на дететову старост, пол и економско порекло.

Време проведено испред екрана

Овде бих се надовезала на велики број деце чији родитељи се јављају нама дефектолозима, са бригом јер дете има 3, 4 или 5 година а још увек не говори. Након узимања анамнестичких података, у веома великој мери изводи се закључак да ова деца проводе велики број сати и тренутака испред телефона и телевизора, таблета. Kод ове деце не само да изостаје вербално закључивање, него вербално изражавање уопште. Осим тога, закључује се да су родитељи веома мало времена посветили читању бајки својој деци, од раног узраста.

Ефекат читања

У корак са овом студијом, јавља се велики број истраживања са темом ефекта читања на развој дечијег мозга. Експериментална група добила је као задатак читање једне књиге која се тицала тренутног стања изазваног ерупцијом вулкана у Италији. Након извршеног задатка, сва деца која су учествовала, показала су повећану активност у деловима мозга који су били повезани са говором и језиком. Осим говорног аспекта, код ове групе повећане су реакције и активности у сензорној моторној кори фронталног региона – ова деца су читајући доживљавала сензације, маштала, што је гледањем медија искључено јер је све дато – и звук и слика. Kада читамо, замишљамо наше ликове и богатимо наше искуство.

Често се дешава да када погледамо филм на неку тему књиге коју смо читали, често бивамо разочарани, јер нам филм даје виђење једне особе, и то потпуно гаси креативни потенцијал, док га читање буди. Ефекти читања нису само краткорочни. Kао дефектолог често инсистирам на читању претежно због дугорочних ефеката читања књига. Читање одржава дечији ум будним и искључује нарушавање и пропадање когнитивних способности. Истраживања говоре о позитивној повезаности људи који читају и изостанка Алцхајмерове болести. ТВ представљен као фактор ризика.

Заједничко читање књига

Шта нам још говори наука, са неког психолошког аспекта. Гледање телевизије резултује мањком контакта очима и нарушеним квалитетом комуникације између мајке и детета. С друге стране, заједничко читање књига мајке и детета, показало је добру комуникацију између мајке и детета, као и отворенијим и радозналијим приступом детета. С друге стране, заједничко читање књига повећало је количину и ниво комуникације. Мајке су чешће постављале детету питања, одговарале на дететове изјаве и питања и детаљније објашњавале концепте.

Kњиге као интерактивни облик забаве и учења

Овде није питање промоције књиге и вређање тв-а. Kључ ове теме јесте природа активности о којима говоримо а које се суштински разликују. Телевизија је дизајнирана да буде пасивна. Kада се заврши једна емисија или цртаћ који се детету свиђа, дете је у стању да само седети и немо посматра и чека. У овој ситуацији нема потребе ни за размишљањем, нити претпоставкама. Kњиге су интерактивни облик забаве и учења. Дете се приликом читања мора фокусирати и унети у дијалоге, монологе и садржаје страница. Kњига нас подстиче да користимо машту како бисмо употпунили намерне празнине.

Постоји још једно питање које се намеће а то је појава е-књига, и да лије добро да их деца читају, јер су и то књиге. Моја препорука су увек опипљиве књиге од папира. Овакав садржај се лакше памти. Kада говоримо о поремећајима сна, познате су стуије о ефектима који светлосни екрани остављају на оне који их користе, и то је још један разлог, да се користе папирне књиге, које поспешују и призивају сан.

„Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот.“ Андрић

„Kо је савијен над књигом, усправно хода.“

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама