Да ли сте некада чули за појам “апатија посматрача” или другим именом “ефекат посматрача”? Реч је о, укратко, феномену према којем, што је већи број људи који сведоче некој непријатној ситуацији, то је мања шансу да било ко од њих реагује. Сликовито, ако се на улици дешава некакав сукоб или једна особа напада другу, што је више људи присутно, мања је могућност да ће жртва добити помоћ.
Чудно, али тако је. Или можда чак и није чудно.
Прва истраживања овог феномена спровели су шездесетих година Биб Латане и Џон Дарли. Они су позвали студенте под изговором да треба да попуне анкету, а затим је просторија у којој су боравили испуњена димом.
Услови нису били исти за све испитанике, па су тако неки били сами у просторији, док су други интервјуисани у групи колега, а трећи у групи колега у којој се налази неко од сарадника на експерименту и игнорише дим. Студенти који су били сами у просторији пријавили су присуство дима у 75 одсто случајева, док су они који су боравили у групама обавестили истраживаче о диму у 38 одсто случајева (јер, кад нису други, што баш ја?). Међу студентима који су у просторији испуњеној димом боравили са неким од сарадника на експерименту (који је ситуацију игнорисао), само десет одсто указало је на проблем.
Дакле, присуство других људи када се нешто дешава ствара такозвану дифузију одговорности, па посматрач, делећи одговорност са свима, не осећа притисак да баш он треба да буде тај који ће реаговати. Краће: “Што само ја да се правим паметан?”
Управо о овом ефекту говорила је и Gia Goodrich у видеу који је објавила на свом ТикТок налогу, а који су погледали милиони људи.
Gia Goodrich је психолог, едукатор, креативни стратег. Радила је за најпознатије светске брендове, као што су Најк, Адидас, Пандора, Њујорк Тајмс и други.
Она, дакле, о “ефекту посматрача” говори из угла шеснаестогодишњакиње која је о томе научила све што треба да зна од свог професора биологије. Тог дана је каже, отишла на час, мислећи да ће то бити само још један дан у школи, попут свих других.
“Али кад сам ушла, сви столови били су на средини учионице, поређани у круг, а наставник који је одувек био диван и љубазан, овог пута је био хладан, озбиљан, војничког става. Рекао нам је строго: ‘Седите на своја места и ћутите. Није вам дозвољено да говорите, ни да се померате, а онај ко то уради, одмах ће добити негативну оцену.” – казала је Gia Goodrich на почетку овог освешћујућег видеа.
За њу је све то било застрашујуће јер је била беспрекоран ђак, а оцене су јој биле јако важне.
“И тако смо сви сели у потпуној тишини, избезумљени. У средини круга у ком смо седели био је један сто, а на њему акваријум са златном рибицом. Наставник нас је погледао, извадио рибицу из акваријума и ставио је на сто. На суво. У тишини је изашао и затворио врата.” – наставља причу психолошкиња коју на ТикТоку прати скоро 200.000 људи.
Сви су, каже она, били запрепашћени и у тишини гледали једни друге.
“То што се дешавало пореметило је све у мени. Гледала сам рибицу како умире. Али сам чула и речи наставника. Ако се мрднем, ако проговорим, негативна оцена. И тако смо сви седели, гледајући се и чекајући да неко нешто уради. Јер нико није хтео да баш он буде тај неко и ризикује оцене. Све је то деловало као вечност, а заправо је вероватно трајало мало више од два минута. Хана, другарица, устала је, опсовала и вратила рибицу у акваријум. Кад је то урадила, наставник се вратио, погледао нас све и рекао: ‘Погледајте шта вам је свет урадио. Издали сте себе. А због чега? Због оцене?'” – испричала је у овом виралном видеу Gia Goodrich.
Како каже, тог дана је одлучила да више никад неће бити та особа. Да, кад види да се дешава нешто што није у реду, што је погрешно, да ће устати против тога и урадити оно што је исправно.
“И баш сам тако и радила, много, много пута у животу. У ситуацијама које су биле врло тешке. Али сам тужна због људи који нису разумели да, ако се сувише плаше за себе, никад неће урадити праву ствар.” – закључује ова психолошкиња.
И да, лекција овог наставника једна је од ствари коју би требало да учимо баш у школама. Ако желимо децу која умеју и не боје се да се заузму за друге, томе их можемо научити само ако су у колективу ком желе да се прилагоде. Ако су међу другима, сличним себи, чије реакције посматрају и вреднују.
@giagoodrich The Bystander Effect and how scary it can be. I saw @mariathattil’s story about Australian Mardi gras and knew I had to share how really and scary it is to know we’re all capable of horrific indifference. #mariathattil #mardigras #psychologyfacts #bystandereffect #allyship101