Сазнајте да ли је вашем детету још увек потребан сан током дана…
„Сваког дана, након ручка, почиње игра живаца“, уздише мама Ивана. „Моја Нина, која има две и по године, одбија да спава дању. Зева, трља очи, готово заспи на својој столичици… Али, побесни када је одведем у собу. Муж сматра да јој послеподневно спавање више није потребно, док ја мислим супротно. Kо је у праву?“
Обнова енергије
Почевши од друге, а посебно треће године, деца сматрају себе „великом“ и очекују одговарајући третман. Али, не треба заборавити да је за тај узраст карактеристична и фаза пркоса, инаћења, па малишани не желе да престану да се играју, да оду на купање, још мање у кревет… Проблем се јавља када родитељи на крају попусте. Нажалост, данас многи од њих, да би избегли сукоб – удовољавају деци, посебно када је реч о времену за спавање. Тиме занемарују своју дужност: не помажу им да се придржавају рутине, односно да деца одлазе на спавање у одређено време, без оклевања. Послеподневни одмор је психолошка потреба, нужна у сваком животном добу, а посебно у раном.
Двогодишње дете је прави „зврк“, који троши много енергије, нарочито док истражује свет око себе. Због тога му је потребна велика количина сна да обнови снагу: по правилу, дванаест сати ноћу, и један до два сата током дана.
Проналажење доброг ритма
Ако се дете пробуди у седам часова ујутру, право време за поподневно спавање јесте у 13 часова, или раније.
Избегните грешке
Да бисте подстакли дете на спавање након ручка, избегавајте следеће грешке. Прва је неповезивање послеподневног спавања са дететовим узрастом. Замислите две маме како разговарају: „Зар Марко још спава поподне?“, пита прва. „Не, па није више мало дете!“, одговара друга. Kада једно „велико“ дете од две или три године то чује, губи подстицај за одлазак на спавање. Објасните малишану да и одрасли спавају поподне.Родитељи греше уколико децу стављају у кревет превише касно или одмах после ручка (треба да прође макар мало времена, због варења). Ваша дужност је да препознате знакове умора код детета: да ли зева у току ручка, да ли трља очи…? Уколико је умор очигледан, померите време ручка унапред. Иначе, у великом броју јаслица и вртића, деца имају оброк у 11, а спавају од 12 часова. Ако би се време спавања померило напред, дете би се пробудило превише касно и лоше воље.
Послеподневни одмор траје један до два циклуса сна, односно између 70 минута и два и по сата. Важно је пустити дете да се сâмо пробуди. Често се догоди да га ми будимо, јер сматрамо да неће моћи да заспи увече. Међутим, управо је супротно! Ако дете научи да се бори са сном, исто ће да ради и увече.
Без компромиса
Поједини малишани врло рано изгубе жељу за поподневним одмором, а спавају око девет-десет сати ноћу. Kако бисте знали да ли је то вашем детету довољно, потребно је да посматрате његово понашање увече. Да ли је мирно, смирено и опуштено, или је плачљиво, немирно и хировито? Ово друго показује да му је још увек потребан послеподневни одмор. У том случају, никако немојте да пристанете на компромис. Важно је да дете ставите на спавање у право време!
Различити ритуали
Не спремајте дете за послеподневно спавање као што то чините увече. Не обављајте вечерње ритуале успављивања, и не причајте му дугачке приче. У противном, дете би могло да помисли да се „опрашта“ на дуже време. Радије осмислите другачије ритуале. Нека у соби буде полумрак, а не потпуни мрак, пољубите дете – на пример, у образ и руку, а дуготрајно мажење оставите за увече. Дете мора да заспи самостално.
Извор: yumama.com