Која деца постају жртве школског насилништва?

новембар 16, 2016

Насилници проналазе жртве које су због нечега рањиве или одскачу од друге деце (боја коже, начин хода, име, величина, религија, наочаре, породица, начин облачења…).Често су то тиха, мирна, пасивна, анксиозна, несигурна и опрезна деца ниског самопоуздања. Имају мало пријатеља који понекад и стану у њихову одбрану. Врло су повезани с родитељима које се често (али не увек) може описати као презаштићујуће.
deca_i_strah
Жртве насилништва често имају и:
Лошије социјалне вештине (не знају се “заузети за себе”)
Мањак сигурности и спремности на тражење помоћи
Мање подршке од стране наставника и других ученика
Осећај кривице те сматрају да су сами криви за то што им се догађа
Жељу да се уклопе, на било који начин

Прочитајте и Због насиља у школи казна и за просветне раднике?

Најчешће је жртва:
Ново дете у разреду
Надарено дете
Мирно и љубазно дете
Дете које има добар однос с учитељем
Дете нижег социоекономског статуса
Дете из друге етничке скупине
Хендикепирано дете/ дијете с посебним потребама
Дете разведених родитеља
Дете жртва породичног насиља
Деца жртве често покушавају то сакрити од одраслих јер се боје да ће их сматрати слабима и кукавицама или из страха да ће се ситуација само погоршати. Постоје знакови који нам могу помоћи да препознамо/посумњамо да је неко дијете жртва школског насилништва.
Жртве насилничког понашања:
Боје се ићи у и из школе
Мењају уобичајени пут до школе
Моле родитеље да их возе у школу
Одбијају ићи у школу
”Болесни” су ујутро прије школе, имају главобоље или болове у трбуху
Погоршава се школски успех
Долазе кући с потрганом одећом и оштећеним школским књигама
Долазе кући изгладњели (узет им је новац)
Постану повучени, ниског самопоуздања
Постану анксиозни, напети, престану јести
Прете или покушају самоубојство
Заспу плачући, имају ноћне море
Остају без својих ствари, често ”губе” џепарац
Све чешће питају за новац или почну красти (да дају насилнику)
Одбијају говорити што није у реду
Имају необјашњиве модрице, огреботине и порезотине
Почну застрашивати другу децу
Постану агресивни или депресивни
Дају невероватне изговоре за горе наведена понашања
Сами су на одмору, а пријатељи из разреда због тога нису забринути
Не бирају их у групним спортовима
Траже близину учитеља
Несигурни су и узнемирени ако требају изаћи пред таблу, пред разред

Прочитајте и Вршњачко насиље оставља последице за цео живот

Извор: Поликлиника за заштиту деце

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама