За почетни развој функционалног мишљења најважнији је период од треће до седме године. Наиме, 50 одсто можданих синапси се развија до пете године, још 25 одсто до седме, остатак до 12. и само један одсто до краја живота.
Вежба ротације, кад се раширених руку дете врти око своје осе доводи до стварања већег броја веза међу неуронима што утиче на развој интелектуалних способности. Одлична је вежба и за развој моторике. Одабране игре са лоптом развијају акомодацију ока, која је битна за способност концентрације приликом учења. Учењем апстрактних симбола (марке аутомобила, знакови, заставе…) као и повезивањем предмета нацртаног на једном картону са називом исписаним на другом развија се брзина размишљања и закључивања – се овим, наизглед обичним играма формира центар за апстрактно размишљање које отвара пут ка репродуктивном и функционалном знању. Резултати су загарантовани ако се игре примењују свакодневно 15 минута. За развој логике и логичког закључивања, , користе се загонетне приче прилагођене узрастима деце. По препоруци светске Менсе, програм је проглашен за један од најбољих. На њега су одлично реаговали родитељи малишана, а према тврдњама васпитачица код сваког детета је примећен велики напредак.
Ранко Рајовић
Извор: ntcucenje.com