Имунитет је одбрамбени механизам нашег тела одговоран за одбрану организма од заразних болести, а подједнако је важан и у одбрани од малигних обољења. Стога је његово очување круцијално за здрав живот свих, а посебно деце. Добар имуни систем обезбеђује детету снажну природну одбрану од болести. У супротном, организам постаје подложан умору и болести, па не може да се заштити од инфекција; било да је реч о прехладама или алергијама, било да су узроковане продуженом имуном неравнотежом. Уколико је дете подложно болестима, родитељи би требало да му постепено појачавају имунитет. На који начин, распитали смо се код др Невенке Ракетић, специјалисте педијатрије и имунологије.
Који је основни показатељ да имунитет детета није добар?
Ако постоје учестале инфекције, које не реагују на примењену терапију. То практично значи да је дете константно болесно, никако не улази у фазу у којој је дуже време (најмање неколико месеци) здраво. Предуслов доброг имунитета је да је дете макар у првих шест месеци дојено. Беба се рађа са системом који је неприпремљен за услове који постоје у спољном свету, па имунолошки систем тек треба развити. Први имунитет дете добија од мајке путем млека. Други корак је вакцинација. Не треба заборавити да су захваљујући вакцинацији многе по живот деце опасне болести искорењене или се смањила смртност.
Шта родитељи могу учинити да ојачају имунитет детета, а тиче се начина живота?
Важно је да дете у току дана има неки свој распоред: када једе, када спава, када се одмара, када се игра. Спавање је од изузетног значаја јер се тада ствара хормон раста, али и различите компоненте имуног система. За децу предшколског узраста оптимално је да спавају бар 12 сати, а за децу старије доби препоручује се 7-8 сати сна. С друге стране, деци треба обезбедити довољно физичке активности. То може бити вожња бицикла, ролера или једноставно трчање на отвореном.
Исхрана је, ипак, од пресудног значаја?
Деци је потребно пет оброка дневно, распоређених у три главна и две ужине. Свеже воће и поврће су најбољи извори витамина и минерала. Родитељи обично више пажње посвећују воћу, макар то била и јабука дневно, занемарујући поврће. Кувани оброк требало би да прати нека свежа салата. Уколико дете одбија тај вид исхране, укључују се суплементи који садрже витамине А, Ц и Е – они поред имуностимулативног имају и антиоксидативно дејство. Најновија истраживања указују на значај витамина Д у јачању имунитета. Витамин Д подстиче апсорпцију калцијума и фосфора. Мајчино млеко једино што нема у довољној количини јесте витамин Д, зато се увек и додаје код беба. Често се у суплементима налазе и “добре бактерије” у виду пробиотика, које подстичу одбрамбену функцију дигестивног система.
Које воће и поврће бисте издвојили?
За одређене врсте воћа и поврћа је доказано да подстичу функцију имуног система. Кад је реч о воћу, то су јагоде, црвени грејпфрут, боровница, папаја, кајсија, манго, банана. Од поврћа примат има парадајз, спанаћ, кромпир, шаргарепа, црни и бели лук, тиква. Деца треба да уносе и довољно тзв. добрих масноћа у виду маслиновог уља или морске рибе, као извора омега-3 незасићених масних киселина.
Рибље уље је и даље актуелно, али се може узети у виду капи или перлица, па није ни приближно страшно као што је умело да буде. Корисно је за развој зуба и костију.
У свакодневне оброке неопходно је укључити и месо?
Апсолутно. Ако су деца и анемична треба појачати унос црвеног меса (телетина, јунетина), а иначе у тањиру треба да се нађу пилетина, ћуретина и јагњетина, а понајмање свињетина.
Не треба потценити ни унос течности?
Деци треба довољно течности, најмање осам чаша дневно, и то у виду воде, чајева, млека и јогурта, док газиране напитке који садрже шећер и вештачке заслађиваче треба избегавати. Од друге године живота препоручује се свакодневни унос 500 мл млека и млечних производа. То може бити комбинација млека, јогурта, павлаке, младог сира… Деца, за разлику од одраслих, треба да конзумирају млеко које има повећан садржај масти јер су у фази развоја. Млеко и јогурт су богати калцијумом и као такви важни за раст костију. Јогурт је подједнако драгоцен и као извор пробиотика који су добри не само због варења, већ спречавају продор микроорганизама кроз црева.
Због чега су слаткиши и грицкалице лоши за децу?
Нужно је смањити слаткише јер шећери делују имуносупресивно, смањујући број леукоцита и стварање антитела. Грицкалице утичу на имунитет утолико што деца која једу ту врсту хране постају гојазна, а доказано је да гојазност смањује имунитет, па су та деца склонија инфекцијама. Грицкалице никако не смеју бити вид ужине. Ужина може да буде сок или воће, а ако дете већ жели нешто да грицка нека то буду орашасти плодови (с тим што треба водити рачуна о узрочницима потенцијалних алергија, посебно ако постоји у породичној анамнези).
Шта учинити како би се алергијске реакције свеле на минимум?
Основна препорука је избегавање алергената, а у међувремену правовремено укључивање терапије. Дете се не шета ујутру када је највећа концентрација алергена, не шета се после кише, као ни у току ветровитог дана. Хигијена мора бити на високом нивоу, што значи да се дете свакодневно купа. Одећа се редовно пере, али се не суши напољу – како би се избегли алергени. Из дечије собе уклонити завесе и тепихе који упијају прашину, а подове свакодневно брисати мокром крпом. Наравно, укључена је адекватна медицинска терапија.
Симптоми алергије и прехладе су слични. Како родитељи да их разликују?
Прехлада траје неколико дана, а алергија у дужем временском периоду. Прехлада је праћена повишеном температуром, што није случај код алергија. Секрет у носу, код алергија, је беличаст и густ, а код вирусних и бактеријских инфекција је жућкасто-зелен. Кашаљ је присутан у оба случаја, с тим што је код алергија надражујући, праћен гребањем у грлу. Крмељење очију присутно је у оба случаја.
На које намирнице деца најбурније реагују?
Постоји тзв. Топ 7 намирница тог типа: млеко, јаја, брашно, соја, кикирики, коштуњаво воће, морски плодови.
Да ли су те намирнице заувек искључене из исхране детета или оно може временом постати имуно на њих као алергене?
Код алергија на храну је познато да током времена у највећем броју случајева „слаби“. Зато треба контролисати ниво специфичног антитела ИгЕ на одређену намирницу и на неколико месеци пробати поновно увођење те намирнице, посебно после друге године. Најбољи пример за то је алергија на јаја, која постепено престаје, организам детета се „навикава“ на ову намирницу.
Да ли је тачно да је код деце која пију мајчино млеко алергијске реакције на храну касније мање изражене?
У мајчином млеку постоје драгоцене супстанце које се не налазе ни у једном адаптираном млеку. То се односи пре свега на антитела, лимфоците и друге факторе имуног система. Управо због тога је веома важно да се деца доје најмање 6 месеци, а препорука СЗО је да мајчино млеко до навршених шест месеци буде једина храна. Деца која су на природној исхрани мање болују од инфекција, мање су изражене алергије, мање су склона гојазности или опстипацији.
Извор: dr-raketic.rs