Да је нагли прекид школске године ретко ко дочекао са одобравањем, није нека посебна новост. Међутим, код већине оних који су одлуком запањени и не баш пријатно изненађени, баш се на том осећању љутње и заврши све. Ипак, добра ствар је да и даље постоје (и то не у малом броју) оне школе и они колективи који не дају на свој рад, на своје достојанство и на важност школе као институције. Један од таквих је и колектив ОШ „Јован Миодраговић“ из Београда који је Министарству просвете упутио допис како би изразио своје дубоко неслагање са одлукама које су недавно донете.
Допис преносимо у целости.
Одговор на допис школама у вези са завршетком школске године
Поштовани,
У тренутку када су темељи школе и више него пољуљани; када се није опоравила, и питање је да ли ће се опоравити, од последица које је оставила корона, сматрамо да је одлука о наглом прекиду школске године и више него непромишљена, а најпре, неоснована.
Збунила је и ученике и просветне раднике и родитеље, а сви заједно не видимо њену сврху. Овакве нагле потезе, ако их је требало предузети, требало је повући одмах након трагедије, а не са месец дана закашњења, у критичном моменту школске године. Требало је да буде донета на основу благовремене одлуке стручњака који су проценили ситуацију, а не на основу ослушкивања онога што јавност или део јавности каже, и покушаја да се избегне конфликт са њом.
Увођење овако драстичне мере само десет радних дана пред крај, не оправдава разлог који сте навели, само показује потпуно неразумевање ситуације. А последице су велике. Првенствено се одражавају на децу, која полако улазе у ритам након свега, а сада им се опет нешто ванредно представља као редовно стање.
У то колико је непрофесионално да о свему будемо обавештени преко медија, читајући вести на порталима на великом одмору, појављујући се пред ученицима и родитељима потпуно збуњени, без иједног конкретног одговора, нећемо ни говорити.
А врхунац је допис, састављен, нажалост, морамо рећи, од оних који не познају учионицу и то како она функционише. Допис је омогућио толики спектар могућих тумачења и злоупотреба, без јасних и конкретних, не захтева, него граница у овом тренутку. Школи је, као и увек, остављено да се сама снађе у ,,пожару” који је неко други изазвао, а за то јој није достављено ниједно средство. Најпроблематичнија ставка самог дописа је свесно рушење Правилника о оцењивању. Ако се већ позивате на угроженост свих актера, онда се, остављањем могућности да се ученици и наставници састају зарад поправљања оцена, они свесно излажу опасности. Такође, излишно је посебно истицање да треба уважити рад ученика током целе године и апел да се ради у њиховом најбољем интересу, као да и до сада тако нисмо радили. Као и да у наредних десет дана нисмо планирали тако да радимо?!
Допис обесмишљава, како успех и рад ученика током целе школске године, посвећен рад наставника, тако и цео школски систем.
Можда бисте у неким будућим ситуацијама могли да изађете на терен и да се консултујете са онима који су директни учесници у вези са оним што намећете да буде спроведено, а за шта не дајете никакве алате нити гаранције.
Колектив Основне школе „Јован Миодраговић”