Da je nagli prekid školske godine retko ko dočekao sa odobravanjem, nije neka posebna novost. Međutim, kod većine onih koji su odlukom zapanjeni i ne baš prijatno iznenađeni, baš se na tom osećanju ljutnje i završi sve. Ipak, dobra stvar je da i dalje postoje (i to ne u malom broju) one škole i oni kolektivi koji ne daju na svoj rad, na svoje dostojanstvo i na važnost škole kao institucije. Jedan od takvih je i kolektiv OŠ „Jovan Miodragović“ iz Beograda koji je Ministarstvu prosvete uputio dopis kako bi izrazio svoje duboko neslaganje sa odlukama koje su nedavno donete.
Dopis prenosimo u celosti.
Odgovor na dopis školama u vezi sa završetkom školske godine
Poštovani,
U trenutku kada su temelji škole i više nego poljuljani; kada se nije oporavila, i pitanje je da li će se oporaviti, od posledica koje je ostavila korona, smatramo da je odluka o naglom prekidu školske godine i više nego nepromišljena, a najpre, neosnovana.
Zbunila je i učenike i prosvetne radnike i roditelje, a svi zajedno ne vidimo njenu svrhu. Ovakve nagle poteze, ako ih je trebalo preduzeti, trebalo je povući odmah nakon tragedije, a ne sa mesec dana zakašnjenja, u kritičnom momentu školske godine. Trebalo je da bude doneta na osnovu blagovremene odluke stručnjaka koji su procenili situaciju, a ne na osnovu osluškivanja onoga što javnost ili deo javnosti kaže, i pokušaja da se izbegne konflikt sa njom.
Uvođenje ovako drastične mere samo deset radnih dana pred kraj, ne opravdava razlog koji ste naveli, samo pokazuje potpuno nerazumevanje situacije. A posledice su velike. Prvenstveno se odražavaju na decu, koja polako ulaze u ritam nakon svega, a sada im se opet nešto vanredno predstavlja kao redovno stanje.
U to koliko je neprofesionalno da o svemu budemo obavešteni preko medija, čitajući vesti na portalima na velikom odmoru, pojavljujući se pred učenicima i roditeljima potpuno zbunjeni, bez ijednog konkretnog odgovora, nećemo ni govoriti.
A vrhunac je dopis, sastavljen, nažalost, moramo reći, od onih koji ne poznaju učionicu i to kako ona funkcioniše. Dopis je omogućio toliki spektar mogućih tumačenja i zloupotreba, bez jasnih i konkretnih, ne zahteva, nego granica u ovom trenutku. Školi je, kao i uvek, ostavljeno da se sama snađe u ,,požaru” koji je neko drugi izazvao, a za to joj nije dostavljeno nijedno sredstvo. Najproblematičnija stavka samog dopisa je svesno rušenje Pravilnika o ocenjivanju. Ako se već pozivate na ugroženost svih aktera, onda se, ostavljanjem mogućnosti da se učenici i nastavnici sastaju zarad popravljanja ocena, oni svesno izlažu opasnosti. Takođe, izlišno je posebno isticanje da treba uvažiti rad učenika tokom cele godine i apel da se radi u njihovom najboljem interesu, kao da i do sada tako nismo radili. Kao i da u narednih deset dana nismo planirali tako da radimo?!
Dopis obesmišljava, kako uspeh i rad učenika tokom cele školske godine, posvećen rad nastavnika, tako i ceo školski sistem.
Možda biste u nekim budućim situacijama mogli da izađete na teren i da se konsultujete sa onima koji su direktni učesnici u vezi sa onim što namećete da bude sprovedeno, a za šta ne dajete nikakve alate niti garancije.
Kolektiv Osnovne škole „Jovan Miodragović”