Dobar način da se povežete sa detetom i izgradite kod njega snažan osećaj pripadnosti porodici
Možda vi niste vođa u okviru organizacije za koju radite, ali bi trebali da budete vođa svoje porodice, ako već niste. Roditelji imaju odgovornost da vode svoje porodice, da usmeravaju, da svojim ponašanjem služe deci kao uzori, da utiču na formiranje detetovih stavova i sistema vrednosti. Ono što ne dobije u porodici dete će potražiti spolja, u nekim drugim grupama, imale one pozitivan ili negativan uticaj na njega. Ukoliko se dete ne oseća prihvaćeno u porodici, ukoliko nema osećaj pripadnosti i zajedništva to će mu biti važnije da osigura pripadnost tim drugim grupama. Kako kod deteta obezbediti osećaj pripadnosti porodici i zajedništva? Ključna reč je komunikacija.
Uspešni lideri veliku važnost pridaju komunikaciji sa članovima svoje organizacije. Zanima ih šta njihovi članovi misle o njima kao liderima, o poslu… Koja su njihova očekivanja, želje, potrebe… Važno im je da dobiju povratnu informaciju te pored ostalog imaju naviku da organizuju sastanke na dnevnom, nedeljnom, mesečnom, godišnjem nivou.
Koliki vi značaj pridajete komunikaciji u vašoj porodici? Komunicirate li samo usputno, u prolazu ili planski? Govorite li detetu da mora da zasluži novu igračku dok sedite zavaljeni u fotelju sa daljinskim upravljačem u ruci, a dete se igra na drugom kraju sobe, dva metra udaljeno od vas? Držite li detetu lekciju o pravilima lepog ponašanja dok vozite auto, na putu do školice jezika, dok dete gleda kroz prozor automobila i odsutno misli o nečem drugom? Da li važne odluke donosite na nivou porodice? Da li sednete i razgovarate o važnim stvarima? Da li imate naviku da se dogovarate? Da li svako ima pravo da iznese svoj predlog i bude saslušan od strane drugih? Ako retko komunicirate jedni sa drugima imaćete malo toga zajedničkog i povezivaće vas samo navika na zajednički život. Kvalitetna komunikacija deteta sa članovima porodice jača njegov osećaj pripadnosti porodici. Komunikacija znači zajedništvo jer kroz komunikaciju postajete bliži jedni sa drugima, vaši odnosi se razvijaju i jačaju.
Okupite porodicu za stolom, da razgovarate, da organizujete vaš mali porodični sastanak i napravite spisak odluka.
Na primer, možete početi od dece. Svako dete neka kaže u čemu je najviše uživalo tokom prethodne godine sa roditeljima, kada je bilo najsrećnije u toku prošle godine, šta mu se nije dopalo.. Neka dopune sledeće rečenice:“Kod mame mi se najviše dopada… Kod tate mi se najviše dopada… Ne volim kada mama…“ Tražite od deteta da postavi svoje ciljeve za ovu godinu (npr. cilj mi je da naučim da vozim biciklu, da četvrti razred završim sa odličnim uspehom, da naučim da plivam, da zaradim džeparac…). Pitajte ga koje su mu želje (npr. želelo bih da idem na more sa društvom, da moj tim pobedi, da raspust provedem kod bake, da više vremena provodimo zajedno, želeo bih da mi kupite nove patike…). Pitajte dete šta očekuje od vas roditelja, ali i šta vi od njega možete očekivati . Vi takođe iznesite svoje utiske, očekivanja, želje i ciljeve. Podelite ih sa porodicom, naročito ako se tiču članova porodice. Na primer, „Malo vremena nalazimo jedni za druge i to mi se ne dopada, predlažem da vikende provodimo zajedno i da više boravimo u prirodi, očekujem da mi više pomažete oko kućnih poslova, ono što mi se kod tebe najviše dopada je odgovornost, a kod tvog brata radoznalost, cilj mi je da smršam, da napredujem na poslu, da naučim da dajem zaduženja umesto da očekujem da čitate moje misli…“. Na ovaj način dobijate priliku da bolje upoznate svoje dete, da vidite kako razmišlja, da saznate kako vas kao roditelja doživljava, šta misli o vama, podstičete samopouzdanje kod deteta, stavljate mu do znanja da vam je važno njegovo mišljenje, njegove želje i potrebe, ali i drugih članova porodice, podstičete ga da misli i planira svoje vreme i obaveze, učite ga odgovornosti, razvijate osećaj pripadnosti porodici i jačate timski duh. Pored toga stavljate detetu do znanja šta vam se kod njega dopada, zbog čega ste ponosni na njega, koje ponašanje ne odobravate i šta očekujete od njega.
Zatim, možete se dogovarati oko zajedničkih pravila koja važe za sve članove porodice, a ne samo za decu. Neka svako predloži po par pravila koje ćete razmotriti i ukoliko se složite upisati na listu. Neka porodična pravila počinju sa „mi“ umesto sa „ti“ jer to podstiče osećaj pripadnosti porodici. Evo nekih ideja za porodična pravila: mi svi doprinosimo da ovaj stan bude čist i uredan; mi ne koristimo ružne reči; mi pitamo kada nešto ne znamo i ne ismevamo one koji ne znaju ili pogreše; mi izvršavamo svoje obaveze, kod nas u porodici nema lenjih; mi ne ismevamo siromašne i one koji imaju manje od nas…
Naravno, neće se uvek svi pridržavati tih pravila, ali ona će vam poslužiti kao putanja po kojoj ćete voditi svoju porodicu. Donošenjem tih pravila vi utičete na formiranje sistema vrednosti kod deteta i jačate njegov osećaj pripadnosti porodici. Deca upućena na porodicu usvajaju tokom odrastanja porodične vrednosti i žive po tim pravilima prihvatajući ih kao deo sebe i pozivajući se na njih tokom života.
Autorka teksta je psihološkinja Branka Vasilev
Izvor: mojpsiholog.weebly.com