Упис у средње школе у школској 2025/26. години још једном је показао колико су гимназије и даље најпожељнији избор међу осмацима, али и колико се прагови разликују у зависности од града, школе и образовног профила. Подаци са ранг-листа из првог уписног круга, објављених кроз званични систем Моја средња школа, дају јасну слику стварне конкуренције и разбијају неке укорењене претпоставке о „елитним“ школама.
Ученици су могли да освоје највише 100 бодова – 60 на основу завршног испита и 40 на основу успеха у основној школи. Минимални број бодова за упис није унапред прописан, већ се формира искључиво према интересовању ученика и њиховим резултатима.
Београд: велики распон, али без изненађења на врху
Београд и даље има највише гимназија у Србији и уједно најшири распон бодовних прагова. Најтраженије школе поново су имале прагове близу максимума, нарочито на природно-математичким смеровима.
Највиши минимални број бодова забележен је у Деветој београдској гимназији (око 94,5 бодова на природно-математичком смеру), затим у Трећој београдској гимназији и Десетој београдској гимназији, где су прагови такође прелазили 93 бода. Високе прагове имале су и Пета београдска гимназија и Четрнаеста београдска гимназија, које су остале у самом врху интересовања.
Занимљиво је да је Прва београдска гимназија, упркос дугогодишњој репутацији једне од најзахтевнијих школа, имала праг који је био у рангу других популарних гимназија – око 91 бод на природно-математичком и нешто испод 90 на друштвено-језичком смеру. Сличне прагове бележиле су Гимназија Свети Сава и Шеста београдска гимназија.
Ниже, али и даље селективне прагове имале су Земунска гимназија, Гимназија Патријарх Павле и Седма београдска гимназија, где је за упис било потребно између 82 и 88 бодова, у зависности од смера.
Ево и детаљног списка.
Најтраженије (виши прагови)
Девета београдска гимназија – друштвено-језички: ~93,20; природно-математички: ~94,50
Десета београдска гимназија – општи тип: ~93,90
Трећа београдска гимназија – друштвено-језички: ~91,16; природно-математички: ~94,35
Пета београдска гимназија – друштвено-језички: ~90,91; природно-математички: ~92,95
Четрнаеста београдска гимназија – друштвено-језички: ~90,05; природно-математички: ~92,55
Средњи прагови
Прва београдска гимназија – друштвено-језички: ~89,88; природно-математички: ~91,22
Гимназија Свети Сава – друштвено-језички: ~89,45; природно-математички: ~89,94
Шеста београдска гимназија – друштвено-језички: ~88,13; природно-математички: ~89,78
Нижи прагови (али и даље селективни)
Земунска гимназија – друштвено-језички: ~87,16; природно-математички: ~87,88
Гимназија Патријарх Павле – друштвено-језички: ~85,51; природно-математички: ~86,72
Седма београдска гимназија – друштвено-језички: ~83,21; природно-математички: ~81,90
Нови Сад: стабилно висока конкуренција
У Новом Саду прагови су у просеку нешто нижи него у Београду, али су најтраженије гимназије и даље захтевале врло висок број бодова. Гимназија Исидора Секулић и Гимназија Светозар Марковић имале су прагове изнад 90 бодова, док су смерови у Гимназији Лаза Костић захтевали нешто мање, али и даље врло конкурентне резултате.
Посебну категорију чине специјализовани смерови у Гимназији Јован Јовановић Змај, где се узимају у обзир и тестови посебних способности, па су збирни бодови знатно виши од класичног максимума од 100.
Гимназија Јован Јовановић Змај – природно-математички смер: ~97,20
Гимназија Исидора Секулић – природно-математички: ~93,70; друштвено-језички: ~92,00
Гимназија Светозар Марковић – општи тип: ~91,37
Гимназија Лаза Костић – прагови у јако конкурентним смеровима око ~89 (и нешто ниже за опште)
Ниш: нижи прагови, али јасна хијерархија
У Нишу су бодовни прагови били приметно нижи него у Београду и Новом Саду, али разлике међу школама остају јасне. Највеће интересовање забележено је за Гимназију Стеван Сремац и Гимназију Бора Станковић, где су прагови на појединим смеровима прелазили 90 бодова. У Нишкој гимназији 9. мај и осталим гимназијама прагови су се углавном кретали између 80 и 87 бодова.
Крагујевац: умерена конкуренција
У Крагујевцу је ситуација била стабилна и предвидива. Прва крагујевачка гимназија имала је праг близу 90 бодова на најтраженијим смеровима, док су у Другој крагујевачкој гимназији минимални бодови били нижи, у распону од средњих седамдесетих до средњих осамдесетих.
Шта бројеви заправо говоре
Подаци из уписа за школску 2025/26. годину потврђују неколико кључних чињеница: конкуренција у великим градовима остаје изузетно јака, разлике међу школама унутар истог града су значајне, а репутација школе не гарантује увек и апсолутно највиши бодовни праг. Један исти резултат може значити неизвесност у Београду, а сигуран упис у Нишу или Крагујевцу.
Управо зато, ранг-листе из претходне године остају најпоузданији оријентир за будуће осмаке – не као обећање, већ као реалан показатељ како изгледа стварна борба за место у гимназији.