Upis u srednje škole u školskoj 2025/26. godini još jednom je pokazao koliko su gimnazije i dalje najpoželjniji izbor među osmacima, ali i koliko se pragovi razlikuju u zavisnosti od grada, škole i obrazovnog profila. Podaci sa rang-lista iz prvog upisnog kruga, objavljenih kroz zvanični sistem Moja srednja škola, daju jasnu sliku stvarne konkurencije i razbijaju neke ukorenjene pretpostavke o „elitnim“ školama.
Učenici su mogli da osvoje najviše 100 bodova – 60 na osnovu završnog ispita i 40 na osnovu uspeha u osnovnoj školi. Minimalni broj bodova za upis nije unapred propisan, već se formira isključivo prema interesovanju učenika i njihovim rezultatima.
Beograd: veliki raspon, ali bez iznenađenja na vrhu
Beograd i dalje ima najviše gimnazija u Srbiji i ujedno najširi raspon bodovnih pragova. Najtraženije škole ponovo su imale pragove blizu maksimuma, naročito na prirodno-matematičkim smerovima.
Najviši minimalni broj bodova zabeležen je u Devetoj beogradskoj gimnaziji (oko 94,5 bodova na prirodno-matematičkom smeru), zatim u Trećoj beogradskoj gimnaziji i Desetoj beogradskoj gimnaziji, gde su pragovi takođe prelazili 93 boda. Visoke pragove imale su i Peta beogradska gimnazija i Četrnaesta beogradska gimnazija, koje su ostale u samom vrhu interesovanja.
Zanimljivo je da je Prva beogradska gimnazija, uprkos dugogodišnjoj reputaciji jedne od najzahtevnijih škola, imala prag koji je bio u rangu drugih popularnih gimnazija – oko 91 bod na prirodno-matematičkom i nešto ispod 90 na društveno-jezičkom smeru. Slične pragove beležile su Gimnazija Sveti Sava i Šesta beogradska gimnazija.
Niže, ali i dalje selektivne pragove imale su Zemunska gimnazija, Gimnazija Patrijarh Pavle i Sedma beogradska gimnazija, gde je za upis bilo potrebno između 82 i 88 bodova, u zavisnosti od smera.
Evo i detaljnog spiska.
Najtraženije (viši pragovi)
Deveta beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~93,20; prirodno-matematički: ~94,50
Deseta beogradska gimnazija – opšti tip: ~93,90
Treća beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~91,16; prirodno-matematički: ~94,35
Peta beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~90,91; prirodno-matematički: ~92,95
Četrnaesta beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~90,05; prirodno-matematički: ~92,55
Srednji pragovi
Prva beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~89,88; prirodno-matematički: ~91,22
Gimnazija Sveti Sava – društveno-jezički: ~89,45; prirodno-matematički: ~89,94
Šesta beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~88,13; prirodno-matematički: ~89,78
Niži pragovi (ali i dalje selektivni)
Zemunska gimnazija – društveno-jezički: ~87,16; prirodno-matematički: ~87,88
Gimnazija Patrijarh Pavle – društveno-jezički: ~85,51; prirodno-matematički: ~86,72
Sedma beogradska gimnazija – društveno-jezički: ~83,21; prirodno-matematički: ~81,90
Novi Sad: stabilno visoka konkurencija
U Novom Sadu pragovi su u proseku nešto niži nego u Beogradu, ali su najtraženije gimnazije i dalje zahtevale vrlo visok broj bodova. Gimnazija Isidora Sekulić i Gimnazija Svetozar Marković imale su pragove iznad 90 bodova, dok su smerovi u Gimnaziji Laza Kostić zahtevali nešto manje, ali i dalje vrlo konkurentne rezultate.
Posebnu kategoriju čine specijalizovani smerovi u Gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj, gde se uzimaju u obzir i testovi posebnih sposobnosti, pa su zbirni bodovi znatno viši od klasičnog maksimuma od 100.
Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj – prirodno-matematički smer: ~97,20
Gimnazija Isidora Sekulić – prirodno-matematički: ~93,70; društveno-jezički: ~92,00
Gimnazija Svetozar Marković – opšti tip: ~91,37
Gimnazija Laza Kostić – pragovi u jako konkurentnim smerovima oko ~89 (i nešto niže za opšte)
Niš: niži pragovi, ali jasna hijerarhija
U Nišu su bodovni pragovi bili primetno niži nego u Beogradu i Novom Sadu, ali razlike među školama ostaju jasne. Najveće interesovanje zabeleženo je za Gimnaziju Stevan Sremac i Gimnaziju Bora Stanković, gde su pragovi na pojedinim smerovima prelazili 90 bodova. U Niškoj gimnaziji 9. maj i ostalim gimnazijama pragovi su se uglavnom kretali između 80 i 87 bodova.
Kragujevac: umerena konkurencija
U Kragujevcu je situacija bila stabilna i predvidiva. Prva kragujevačka gimnazija imala je prag blizu 90 bodova na najtraženijim smerovima, dok su u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji minimalni bodovi bili niži, u rasponu od srednjih sedamdesetih do srednjih osamdesetih.
Šta brojevi zapravo govore
Podaci iz upisa za školsku 2025/26. godinu potvrđuju nekoliko ključnih činjenica: konkurencija u velikim gradovima ostaje izuzetno jaka, razlike među školama unutar istog grada su značajne, a reputacija škole ne garantuje uvek i apsolutno najviši bodovni prag. Jedan isti rezultat može značiti neizvesnost u Beogradu, a siguran upis u Nišu ili Kragujevcu.
Upravo zato, rang-liste iz prethodne godine ostaju najpouzdaniji orijentir za buduće osmake – ne kao obećanje, već kao realan pokazatelj kako izgleda stvarna borba za mesto u gimnaziji.