Ако нас питате које три ствари би требало да, поред љубави, сигурности и јасних граница пружите својој деци, ми бисмо рекли – одласке у позориште, љубав према читању и путовања.
Као дан је јасно путовања не могу сви да приуште. Али онима који заиста не могу, ако деци пружите преосталих пет ствари са списка изнад, уз много приче и истраживања о томе како свет ван граница наше лепе земље изгледа, знајте да сте дали баш пуно. И више него довољно.
Ипак, одрастајући у малој средини, схватила сам да једнако много има оних који не виде значај и сврху путовања. Радије новац држе у сламарици, улажу у новији ауто или зидање још једног спрата куће (ако затреба). Па чак и у куповину скупих играчака или неких других статусних симбола који ће их на неки начин представити као успешне, бар по њиховим мерилима. Наравно да је то све ствар избора и лично право појединца.
Међутим, оно што можда не схватају је да то што деци можемо пружити тиме што с њима путујемо, надалеко превазилази све опипљиве материјалне ствари које се трудимо да им обезбедимо. Видети другачије културе, различите архитектуре, религије, чистије (или мање чисте) градове, па и неке обичне ствари, попут тога како људи одлазе на посао, како изгледа метро превоз, како се облаче и шта воле да једу, искуства су и знања која им никакве материјалне ствари не могу надоместити.
Тако сам ја ове године била пред одлуком. На једној страни деца која се, иако су путовала прилично, никад нису возила авионом (ето још једног искуства), а на другој ауто стар 14 година зрео за замену. Нисам пуно размишљала. Кад је догурао до 14, може сигурно још годину или две. А деца? Па, за две године ће порасти још мало и то искуство више неће бити исто. Одлука је пала – идемо у Дизниленд.
Авио-карте и превоз
Кад сам кренула у организацију путовања, нисам била сасвим сигурна колико ће све коштати. Четири авионске карте су, дефинитивно, највећа ставка у буџету, па сам од тога кренула. Неколико дана пратила сам понуде на различитим сајтовима, док се на Esky.rs нису појавиле по цени од 72 евра по особи. То значи да је 288 евра трошак авионског превоза са свим таксама за целу породицу. Путовали смо средином септембра.
Ту сад, ипак, има два „али“. Прво је то што се ова цена односи на ситуацију у којој ви не бирате седишта већ вас систем „разбаца“ по авиону. Како је ово деци био први лет, нисмо хтели тај ризик па смо за опцију да бирамо места у авиону доплатили око 80 евра укупно (али ви можда и не морате, видећете касније због чега).
Друго „али“ односи се на аеродром на који смо слетели. Од Париза је удаљен око 80 километара, па је отуд и цена авионске карте нижа. На њу треба додати и 110-120 евра за превоз од-до аеродрома, за четворочлану породицу. To је, иначе, одлично организовано и не треба да бринете да се нећете снаћи. Чим слетите и изађете са аеродрома, одмах испред вас је аутобуска станица одакле креће превоз за неколико локација у Паризу. Слично је и за повратак, а сатницу можете видети и карте купити на сајту аеродрома.
У повратку, пошто су деца већ добро поднела лет, решили смо да не доплаћујемо за избор места у авиону, па како нам буде. Међутим, да ли због тога што деца имају 10 и 8 година или из неког другог разлога, систем нас је свакако сместио тако да по један родитељ седи поред једног детета. Тако да је, ако летите Wizzair-ом, савет да НЕ доплатите за избор седишта, а ако вас којим случајем раштрка по авиону, онда се вратите и доплатите. И то је могуће.
Превоз у самом Паризу је јако добро организован, бар кад је метро у питању. Градске аутобусе избегавајте јер умеју много да касне и гужве су огромне. Исто као и код нас.
Али избор опције за карту, ако нисте добро упућени, прилично је компликован. Ми смо доста пешачили па смо закључили да нам је заправо најисплативије да купујемо карту за сваку вожњу. Она кошта 2,1 евра за одрасле и 1 евро за децу (могуће је да сам омашила за који цент, али ништа значајно). Ако сте у Паризу викендом, исплати вам се да за децу купите Навиго јер ће тако практично за 8 евра моћи да се возе цео викенд. У сваком случају, за четири непуна дана у Паризу, на градски превоз потрошили смо око 60 евра. Ту је укључен и воз до Дизниленда чија је цена нешто мало виша. О превозу у Паризу, више детаља имате овде.
Смештај
Ми смо смештај пронашли на платформи AirBnb. Имали смо тачне датуме лета и према тим датумима ловили нешто са солидним оценама, на доброј локацији, а да цена буде прихватљива. Први пут смо користили AirBnb и мислим да више нећемо. Оцене које има домаћин нису реалне, а смештај на сликама изгледа много боље него уживо. Но, то и није тема овог поста. Апартман је био на сјајном месту (две метро станице од Тријумфалне капије) и пристојан, а за цену од 395 евра за четири ноћења и више него повољан. Предлажемо да, ако идете у Париз са децом, бирате смештај у том „новијем“ делу града, баш у близини La Defense. Ту смо и ми били смештени. Покушајте преко Booking-а, можда ћете имати среће са ценом.
Дизниленд
Не треба да вам причам колико је узбуђење било пред полазак на ово место о ком сва деца сањају. Иако смо можда очекивали мало више авантуре, Дизниленд је својом бајковитошћу и феноменалном атмосфером надоместио овај мали недостатак. Имали су прилике да виде једно сасвим посебно, невероватно место, а то искуство носиће са собом кроз цео живот.
Карте за Дизниленд смо прво купили по цени од 65 евра по особи, на некој од посредничких платформи. Али, само пар дана касније на сајту Дизниленда појавиле су се по нижој цени, па смо ове прве отказали. На крају, карте су нас коштале 44 евра за одрасле и 39 евра за децу. Укупно 166 евра. То је цена за један дан, за главни Дизниленд парк, укључене су све атракције. И то је, ако мене питате, сасвим довољно.
Ајфелов торањ и Лувр
Наравно да нећете отићи у Париз, а да не посетите Ајфелов торањ и најпосећенији музеј на целом свету – Лувр. Наша препорука је да за Лувр карте обавезно купите бар месец дана раније. Редови су велики, а посебно чекају они који имају карте и они који тек треба да их купе. Најбоље је да онлајн куповину обавите на сајту Лувра и да избегавате разне посредничке платформе. Цена је 22 евра за одрасле, а за децу је бесплатно. И препорука број два – ОБАВЕЗНО идите ујутру у Лувр. Већ у 9 будите тамо јер тад редова практично нема. Ми смо прво дошли у суботу поподне и одустали због гужви. Сутрадан ујутро ни пет минута нисмо чекали иако карте нисмо имали.
Што се тиче Ајфеловог торња, карте се такође могу купити онлајн или на лицу места, али све што смо ми проналазили пре пута било је прескупо. Тамо смо чекали у реду отприлике један сат (чекање од бар пола сата не гине вам и ако имате карту) и карте до врха торња платили 88 евра укупно. Можете бирати и само други спрат, али препоручујемо да не пропустите пењање до врха. Спектакуларно је!
Ако одлучите да карте купите као и ми на лицу места, добро пазите у који ред стајете! Посебан ред са јефтинијим картама у ком смо изгубили пола сата заправо је само за оне који иду до другог нивоа, СТЕПЕНИЦАМА.
Обишли смо још и Тријумфалну капију, Дом инвалида, Трг Конкорд, прошетали Јелисејским пољима, Монмартром, видели Сакр Кер. Ово све без неког трошка. Версај, нажалост, није стигао на ред.
Поред ових основних трошкова, на храну, кафу, воду, понеки сувенир, потрошили смо око 370 евра. Нисмо се често хранили по ресторанима, не толико због цене, колико због чињенице да смо ту свега три и по дана и нисмо желели да време трошимо на то. Јели смо углавном с ногу. Четири дана не баш здраве хране, али сјајног провода.
Дакле, сума сумарум…
Авио-превоз – 288 евра
Превоз од и до аеродрома – 114 евра
Смештај – 395 евра
Градски превоз у Паризу – 60 евра
Карте за Дизниленд – 166 евра
Карте за Лувр – 44 евра
Карте за Ајфелов торањ (други ниво и сам врх) – 88 евра
Трошак за кафе, храну, воду, сувенире – 370 евра.
Укупно 1525 евра.
А да, да не заборавим, организацију путовања обавили смо у највећој тајности, па деца нису имала појма да иду у Дизниленд док их на дан путовања нисмо покупили из школе раније, збуњене спаковали у ауто и дали им ове ранчеве. И на њих смо потрошили 20 евра.
Дакле, кад се све сабере, комплетан трошак је око 380 евра по особи.
И још једна забавна чињеница илити fun fact. Добро, у ствари и није баш забавна, више је тема за размишљање. Одлазак детета на рекреативну наставу на Дивчибаре, седам дана, оронуло одмаралиште, четворокреветне собе, цена је 46.000 по ДЕТЕТУ. Није авионски превоз, није Париз, нема Дизниленда. А ипак, скупље.
Разумем оне који ту цену наплаћују, желе да се обогате. Ипак, не и нас, родитеље, који то плаћамо. Мислим да то говори много о нама.