Konflikti u učionici (i šta je zadatak nastavnika)

mart 13, 2019

Sukobi među decom su vrlo česti. Socijalno okruženje kao i osobine ličnosti svakog đaka dovode do najrazličitijih konfliktnih situacija. Neuspešno rešavanje njihovih međusobnih sukoba predstavlja pretnju za neometano odvijanje nastavnog procesa. S druge strane, uspešno rešavanje problema može da posluži kao neposredno podučavanje koje je važno za sam proces učenja.

Sposobnost nastavnika da razreši konfliktnu situaciju je veoma bitna kako bi se obezbedila zdrava klima u odeljenju. Najvažnije je da se na vreme uoči problem. Nastavnik bi trebalo da sasluša oba učenika i da im prethodno objasni da svako ima pravo na svoj stav i da im ukaže na činjenicu da svaki pojedinac ima svoje viđenje određenog događaja.

Intervencija nastavnika nije uvek neophodna jer sposobnost đaka da sami reše problem raste zajedno sa razvijanjem njihovih verbalnih sposobnosti. Važno je ohrabriti ih da pokušaju sami da predlože načine koji bi im pomogli da se izbegnu svađe i fizički obračuni.

Neophodno je podsticati učenike da razgovaraju o problemu, da nastupe miroljubivo, da ne napadaju jedni druge bez razloga, da nauče kako da poštuju osećanja drugih i da preuzmu odgovornost za svoje postupke.

U odeljenjima gde nastavnik često govori o značaju međusobne saradnje, ređe dolazi do sukoba. Najbolji trenutak za pokretanje ove teme je na prvom času Odeljenjske zajednice. Različite aktivnosti, igre, priče i primeri iz svakodnevnog života koje će nastavnik prvi ispričati, a zatim pozvati i učenike da pričaju o svojim iskustvima, verovatno neće u potpunosti sprečiti potencijalne sukobe, ali će ih sigurno ublažiti i učiniti da ih bude što manje.

Igrokazi u kojima učenici preuzimaju ulogu nekog drugog pomoći će im da se bolje upoznaju, razumeju i promene svoj ugao gledanja.

Trebalo bi objasniti učenicima šta su Ja-poruke i podsticati ih da ih što češće koriste. Ako nastavnik ohrabruje svoje đake da pričaju o sebi, a ne samo da kritikuju druge, verovatno će biti i više međusobnog razumevanja.

Što bolje poznaje svoje đake – njihov temperament i socijalno okruženje iz kojeg dolaze, nastavniku će biti lakše da im pomogne da konfliktnu situaciju razreše na bolji i bezbolniji način.

Vrlo je važno da nastavnik bude nepristrasan i da ne stane ni na čiju stranu, već da strpljivo i pažljivo sasluša svoje učenike. Ono što bi nastavnik trebalo da izbegava je nametanje isključivo svojih rešenja.

Učenici mlađeg školskog uzrasta, uglavnom, očekuju od starijih da reše problem. Mnogi konflikti nisu preterano složeni i deca mogu sama da ih reše, mada je potrebno da nastavnik nadgleda situaciju i drži je pod kontrolom. Da li je potrebno intervenisati ili ne, odlučiće nastavnik ali tek nakon što utvrdi razloge koji su doveli do sukoba. Vrlo je važno znati da li su đaci, inače, u dobrim odnosima. Ukoliko je tako, velika je verovatnoća da će vrlo brzo sami pronaći način da stignu do rešenja.

Za svaki sukob potrebne su dve strane kao i za njegovo razrešenje. Da bi se bilo kakav sukob okončao, potrebno je da se razgovara o zajedničkom problemu bez međusobnog vređanja. Trebalo bi da obe strane u sukobu zajednički napadnu problem, a ne jedni druge.

Nažalost, česti konflikti postali su neizbežni deo naše svakodnevnice. Nekada je vrlo teško razrešiti konfliktnu situaciju, ali je vredno truda.

Uspešno rešavanje problema je veliki izazov i za nastavnike, i za učenike i predstavlja veštinu koju treba razvijati i stalno usavršavati.

Autor: Marina Raičević, profesor engleskog jezika, OŠ „Vuk Karadžić”, Bor
Pomoćna literatura: Edyth J. Peer Conflicts in the Classroom

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama