Савремена образовна сцена понекад се описује и кроз опозицију „либералног“ и „конзервативног“ модела. Либералне школе наглашавају аутономију ученика, отворене курикулуме и флексибилне педагошке приступе. Конзервативне школе инсистирају на јасним правилима, стабилној дисциплини, садржајно богатом плану и очекивању високог радног ангажмана. Иако оба модела могу бити функционална у друштвеном смислу, питање њихове ефикасности у погледу образовних исхода остаје емпиријско. А ту се обликује јасна и тешко оспорива слика: конзервативни модели — у просеку и дугорочно — постижу боље резултате.
Либерални модел: висок квалитет, али ограничен домет
Либералне образовне структуре, карактеристичне за земље попут Канаде и Финске, омогућавају инклузивност, добробит ученика и релативно висок просечан ниво знања. Оне се ослањају на идеју да се мотивација развија кроз аутономију, а да диференцијација садржаја доприноси индивидуализацији учења.
Међутим, последњи циклуси међународних тестирања (PISA 2022) показују да је овај модел постао стабилан, али ипак „просечнији“ него раније. Финска, некада светски узор, пада на око 484 поена (математика као кључни индикатор, али и науке – 490, док у читању резултат остаје релативно добар – 511), а Канада остаје солидна (497 математика, 515 науке и 507 читање), али обе без врхунских домета у математици, која је индикатор најстрожег когнитивног захтева. Либерални модел пружа широк квалитет, али ретко врхунски учинак. Финску су по резултатима од европских земаља превазишле Естонија, Швајцарска, Холандија, Ирска, Велика Британија, Пољска, Белгија, Данска, Чешка, Аустрија, Словенија. Канада је по укупним резултатима на солидном деветом месту, иза Естоније и Швајцарске.
Разлог је једноставан: претерана флексибилност разводњава стандарде, а ослањање на мотивацију ученика даје нестабилне резултате у популацији која је хетерогена по радним навикама. Овај модел је добар за друштво, али није оптималан за изузетне академске перформансе.
Конзервативни модел: стабилност, висок интензитет рада и предвидљив квалитет
Конзервативно оријентисани системи — од источноазијских земаља (Сингапур, Јапан, Јужна Кореја) до естонског модела у Европи (условно, јер естонски модел може се назвати хибридним) — имају неколико заједничких елемената: јасно дефинисане стандарде, вертикално структуиране програме, снажну дисциплину и високо уважавање ауторитета наставника.
PISA 2022 недвосмислено потврђује да су ови системи најуспешнији у свету. Сингапур бележи 575 поена у математици, чак 561 у науци и 543 у читању, Естонија, као најуспешнија европска земља, у математици прелази 510, у читању 511, а у науци 526, а земље попут Јапана и Кореје, али и Кине, остају стабилно на врху. Кључ њихове предности нема везе са идеологијом, већ са организацијом: ученици имају више радних сати, мање педагошког лутања и јасну представу о томе шта се од њих очекује.
Другим речима: конзервативни модел има предност јер је оперативно јаснији и стабилнији.
Када је реч о Естонији, као најуспешнијој европској земљи, она има своје образовне специфичности. Естонско школство не може се једноставно сврстати ни у „конзервативно“ ни у „либерално“ у класичном смислу. Оно је функционална комбинација оба принципа. Конзервативни елементи су: јасни стандарди и висока очекивања – постоје врло строги критеријуми у погледу писмености, математике и науке. Тестови знања и национални стандарди су прецизни и захтевни. Затим, улога наставника – он је високообразован, професионалан и има ауторитет, што је типично за образовне системе који се ослањају на класичне педагошке вредности. У Естонији постоји стабилан курикулум – промене се уводе споро и уз опсежне анализе. Велики нагласак је на основним знањима, што би се могло тумачити као традиционалистички приступ. Што се тиче дисциплине и фокуса, култура учења је озбиљна, а школе очекују одговорност и посвећеност.
А када је реч о либералним елементима у естонском школству, треба издвојити пре свега аутономију школе у избору метода рада и дидактичких решења. Потом, дигиталну трансформацију – Естонија је и даље пионир у дигитализованој настави, отвореним образовним ресурсима и флексибилнијим приступима учењу. У том систему постоје једнаке шансе – он је егалитаран, разлике међу школама су минималне, а државни модел финансирања спречава стварање образовних „гета“. У естонском школству нема приватних елита, приватних школа има малои оне немају елитистичку функцију; држава гарантује квалитет у јавном систему.
Може се рећи да је Естонија антиидеолошка у образовању. Али, потпуно је исправно извести закључак да је естонски систем приметно конзервативнији од финског и канадског, и то не у смислу идеолошке „деснице“, већ у смислу педагошке структуре, очекивања и приступа знању.
Финска је изразито прогресивно-либерална у педагогији: готово да нема стандардизованих тестова, настава је веома флексибилна и мање академски ригорозна, нагласак је на добробити ученика и смањеном оптерећењу. Насупрот томе, Естонија много више инсистира на јасним стандардима и захтевним исходима, има озбиљнију академску културу од раног узраста, спорије прихвата „мекше“ педагошке моделеи не одустаје од традиционалног знања.
Када је реч о другој по успешности европској земљи, Швајцарској, тамо је образовни систем мешовит, али доминирају елементи конзервативног модела, са снажним нагласком на структуру, дисциплину и јасно дефинисане стандарде. Швајцарска је конфедерална земља, образовни систем се разликује по кантоналним управама. Кантони имају своје курикулуме, али у свим кантонским системима постоји јасна подела предмета, стандарди и рокови. Наставници имају висок ауторитет у учионици, а дисциплина је очувана као део културе учења. Такође, швајцарски наставници су међу најбоље плаћеним у свету.
Који су либерални елементи у швајцарском моделу? Постоје флексибилни аспекти, ученици касније могу да бирају смер (на пример гимназија, стручно усмерење), а приступ настави није подједнако строг у сваком кантону. Акценат је на личном развоју и компетенцијама, што одговара либералној филозофији учења.
Када је реч о конзервативним елементима, оно што је доминантно су структура и ред – наставни планови и испити су јасно дефинисани, а очекивања у смислу знања и остварених резултата су висока. Што се тиче дисциплине, у школама постоје обавезни задаци и систематско праћење напретка ученика. Постоји и јасан академски фокус: успех на испитима (као што је ПИСА) је важан приоритет, а школа системски стимулише ученике да постигну висок ниво знања.
Може се закључити да је швајцарски систем хибрид – има елементе либералног модела кроз флексибилност избора и компетенцијски приступ, али је доминантан конзервативни аспект: структурираност, дисциплина, висок академски стандард. Управо та комбинација омогућава Швајцарској да постиже стабилне резултате изнад ОЕЦД просека на ПИСА тестовима.
Велика Британија и САД: разлика између приватних и јавних школа
У развијеним западним системима, нарочито у Великој Британији и Сједињеним Државама, уочава се додатна димензија — разлика између приватних и јавних школа.
Зашто су приватне школе често боље?
Пре свега због стабилније дисциплине и јасније организације рада.
Елитне британске школе (Eton, Harrow, Winchester) и амерички „prep schools“ имају изразито конзервативну културу: униформа, кодекс понашања, јасна хијерархија, висок академски притисак.
Онда, због јаснијег академског идентитета.
Приватне школе дефинишу се снажно кроз резултате, а не кроз социјалне задатке. То им омогућава фокус на академске циљеве.
Следи више времена за учење.
Дужи школски дан, обавезни домаћи задаци, структура интернатског живота — све то повећава интензитет рада.
Има мање педагошког релативизма.
Приватне школе се ретко прилагођавају краткотрајним педагошким трендовима; остају верне традиционалном моделу који већ деценијама даје резултате.
А јавне школе?
Иако се у јавном сектору често претпоставља већи степен либерализма, постоји велики број јавних школа у Британији и САД које су јасно конзервативно усмерене — од „charter schools“ у САД до британских „community schools“ које примењују строге стандарде. Примери попут Michaela Community School у Британији показују да јавна школа, уколико инсистира на структури, дисциплини и академској захтевности, може равноправно конкурисати најбољим приватним институцијама.
У оба система, успех јавних школа које примењују конзервативне принципе произлази из истог разлога као и у приватним: јасноће, континуитета и високих очекивања.
Овде треба ставити једну важну напомену: и британске и америчке приватне школе не зову се тако зато што имају приватног власника који убира профит, већ су то непрофитне институције које новац улажу у образовне ресурсе.
Емпиријска слика: где либерални модел заостаје, а конзервативни напредује
Када се упореде глобални резултати, образац је конзистентан:
Земље са либералним моделима (Финска, Канада, Аустралија, Нови Зеланд) бележе стагнацију или постепени пад.
Најстабилнији и највиши резултати долазе из конзервативнијих система — Азија, Естонија, Швајцарска, у последње време и Пољска.
У западним државама, разлика између приватног и јавног сектора најчешће одговара разликама у степену конзервативне организације, а не у степену финансирања.
То указује на једноставну, али често потцењену истину: школски успех није првенствено ствар ресурса, већ културе рада.
Да ли је конзервативни модел емпиријски супериоран?
Иако либерални модел образовања има несумњиве друштвене предности — инклузивност, добробит ученика, флексибилност — емпирија показује да он не производи увек најбоље академске резултате. Конзервативни модел, са јасним правилима, структуираним програмима и високим степеном дисциплине, пружа стабилнији и предвидљивији успех.
Приватне школе у Британији и САД успевају управо зато што примењују конзервативни приступ, док јавне школе које га усвајају, попут појединих британских заједничких школа или америчких charter школа, могу достићи исти ниво. Са друге стране, либерални модели, колико год били добро замишљени, тешко долазе до врха јер се ослањају на флексибилност која разводњава стандарде.
У времену када глобална конкуренција у знању постаје све оштрија, закључак је јасан: системи који желе врхунске резултате морају се ослонити на структуру, дисциплину и јасноћу циљева — три темељна елемента конзервативног образовног модела.
Аутор: Милан Станковић, проф. српског језика и књижевности из Бора
