Репрезентативни просветни синдикати месецима су истрајавали у преговорима без договора с представницима извршне власти – до јуче. Тада су сва четири председника Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије, НСПСР „Независност” и Синдиката радника у просвети Србије потписала одлуку о крају штрајка или, како су то они дефинисали, „мораторијуму на штрајкачке активности од 20. јануара”. Тог датума почиње друго полугодиште – сва је прилика – сасвим регуларно, с уобичајеним часовима од 45 минута, по редовном распореду.
Предлог владе да се наставе интензивни преговори, дијалог и решавање отворених питања с представницима велике синдикалне четворке у просвети добио је зелено светло просветног еснафа. Међутим, „уколико се договор и динамика испуњења захтева не буду поштовали, репрезентативни синдикати позваће чланство и раднике у просвети да наставе штрајк, који је тренутно у мораторијуму”, наведено је у саопштењу синдиката.
– Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) већином гласова на главном одбору одлучила је да је сагласна да влада крене у реализацију понуде коју је дала, а ми ћемо то да пратимо. Први корак ће бити да се већ сутра, на седници владе, донесе уредба о коефицијентима, а очекујемо да ћемо данас на састанку с надлежнима видети како изгледају измене те уредбе и да ли су у складу с оним што је најављено за просвету. Кад уредба буде донета, ставићемо мораторијум на штрајкачке активности. Уколико све буде како треба, друго полугодиште почеће у понедељак регуларно, а одељенска већа одржаће се крајем следеће седмице, јер је прво полугодиште насилно прекинуто, сви знамо зашто. Обећали су и да ће из школа повући инспекције поводом обустава наставе и штрајкова, као и да ће обуставити дисциплинске поступке који су тим поводом покренути, а и то ћемо да пратимо – објаснио је за „Политику” Добривоје Марјановић, председник УСПРС-а.
Даље, указао је он, чекају 5. фебруар и исплату јануарске зараде, која ће, како је предвиђено буџетом, бити увећана за 11 одсто за просветне раднике, а онда и измене и усвајање посебног колективног уговора (ПКУ) за запослене у просвети. С тим да Марјановић наглашава да допуњени, нови ПКУ, не мора да буде потписан 27. јануара, већ до 5. марта, кад истиче важећи, а да је најбитније да су најважније измене прихваћене и да колективни уговор треба да буде квалитетно урађен и као такав озваничен објављивањем у „Службеном гласнику”.
– Као председник УСПРС нећу потписивати никакав споразум или сличан документ с владом надаље, јер смо за све што смо до сада потписивали били преварени, а сада ћемо само пратити реализацију онога што смо као понуду владе у преговорима добили. Буде ли то ишло својим током, а надам се да ће надлежни бити одговорни, свако ће радити свој посао, они свој, а ми свој у учионицама. Предуго је ово трајало, низ протеста, обустава наставе, циркуларни штрајк. Ми смо подржали студенте, 20. децембра смо тим поводом обуставили рад, и дан-данас подржавамо студенте у њиховим друштвено одговорним и циљевима који се тичу образовања, али протести просветних радника нису исто што и студентски, а ми смо као синдикат дужни да преговарамо у име радника које представљамо и да донесемо одлуке, ако смо нешто испреговарали, у интересу и у складу са захтевима просветних радника – разјаснио је Марјановић.
Заједнички став репрезентативне синдикалне четворке објављен је након што је УСПРС донео одлуку, али су пре тога обнародоване одлуке појединих мањих нерепрезентативних синдиката који, како су се изјаснили, нису за прекид штрајка и не прихватају резултат досадашњих преговора с надлежнима. Ресорно Министарство просвете, у име владе, а на основу званичног саопштења које је и општој и просветној јавности упутио просветни врх, прихватило је готово све што су тражили гласноговорници просветног еснафа, и не само захтеве због којих су просветари штрајковали (и у оквирима закона и противзаконитим обуставама наставе од почетка ове школске године), него и друге које су успут синдикати кориговали и додавали на састанцима с надлежнима. А таквих састанака последњих месеци је било више него у претходних неколико година заредом. Истина, није сасвим испуњено оно што је прописано протоколом на који се стално позивају просветари, дошло се до нових решења и помака у дијалогу и то набоље за просвету. Чињеница је и да су околности знатно другачије него што су биле на почетку побуне просветних радника, те да су студентски протести, који не јењавају, као и бојкоти наставе матураната средњих школа, због којих је скраћено прво полугодиште и продужен зимски распуст, утицали на то да просвета доспе у центар пажње државног врха и доносилаца одлука, а да не извуче „дебљи крај” из галиматијаса захтева и понуда и досадашњих предлога за побољшање материјалног и друштвеног положаја запослених у образовању.
Од прошлог четвртка до сада просветари су имали довољно времена да се изјасне о новом компромисном решењу, које су челници репрезентативних синдиката одмах оценили као коректно, конструктивно и повољно за запослене. За почетак, то подразумева измену уредбе о коефицијентима, тако да сви запослени у просвети са седмим степеном стручне спреме, али и васпитачи, учитељи и наставници с нижим нивоима стручне спреме, у марту ове године, али и у октобру, добију повишицу плате од пет одсто. Подразумева и да од јануара 2026. године свима у јавном сектору, па и просветарима, следује повећање зарада од седам одсто. Резултат дијалога су и планиране измене, допуне и потписивање ПКУ, тако да се осигура да у наредне три године, у договору са синдикатима, почетна плата просветара не иде испод републичког просека. Власт није прецизирала рок за одговор синдиката, мада јесте указала да, уколико понуду прихвате, коефицијенти за обрачун и исплату зарада могу бити кориговани већ на сутрашњој седници владе. У оквиру предлога је и проналажење решења за укрупњавање норми запослених који раде у више школа, као и за усклађивање основице за обрачун и исплату плата запослених у студентском стандарду с ученичким стандардом.
Има мањих синдиката коју су одбили понуду владе
Главни одбор Форума београдских гимназија (ФБГ) одлучио је јуче да одбије понуду владе, потврдила је за „Политику” Ана Димитријевић, потпредседница тог синдиката, који је члан репрезентативног синдиката радника у просвети Србије (СРПС). Главни разлози за то, како је објаснила, јесу то што почетна плата просветних радника није изједначена с републичким просеком од јануара ове године, што се обећава да ће тако бити у октобру, али су гимназијски професори уверени да неће бити ни тада. „И није ствар само у плати, него и у томе како смо у јавности третирани од представника ресорног министарства, владе и премијера лично. Велики је проблем и како је чланство анкетирано о томе да ли је за потпуну обуставу рада, вршени су притисци да се обезбеди већина за прихватање предлога владе”, тврди Димитријевићева.
Будући да је понуда прихваћена, њу не би изненадило да надаље буде независних акција ради исказивања незадовољства просветних радника које нису под окриљем репрезентативних синдиката. Потврдно је одговорила и на наше питање да ли може доћи и до раскола у синдикалним редовима. „Ако дозволимо да нас ово разбије, уместо да нас уједини, онда можда боље и не заслужујемо”, сматра Димитријевићева.
Извор: Политика