Čovek je gledao decu koja su na obali mora zidala kulu od peska. Kada su završili zamišljenu kulu, za koju su potrošili mnogo vremena i strpljenja, došao je talas i porušio kulu. Čovek je očekivao suze i bes. Deca su sela, uzeli se za ruke i počela da se smeju. Malo zatim, započeli su da grade novu kulu.
Rekao je:“ Sve stvari u našem životu koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su u pesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Pre ili kasnije doći će talas i odneti sve ono što smo sagradili s velikim trudom. Kada se to dogodi, mogu da se „smeju“ samo oni koji će imati s kim da se drže za ruke.”