Лана Зорјан је са 14 година постала студент, са 15 завршила прву годину с просеком 10 – талентована девојчица уз подршку родитеља осваја свет музике

Почетком ове године у Влади Републике Србије министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић, организовала је пријем за средњошколце који су примили награде Фонда за младе таленте.

Оно што је у целој причи посебно занимљиво јесте чињеница да, од 10 средњошколаца који су награђени за академске успехе, четворо су деца просветних радника.

О томе како успевају да пронађу таленте своје деце и помогну им да се остваре, већ смо разговарали са мајком Катарине Братић, Јеленом. Слична питања сада смо поставили и мами Лане Зорјан, Арабели.

Лана је награду добила као истакнута виолинисткиња, а њена мама Арабела управо је професор виолине у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду.

Шта утиче на то да дете одгојимо на начин да искористи своје пуне потенцијале?

– Много различитих фактора неопходно да дете израсте пре свега у здраву, срећну, испуњену и успешну особу. Мој супруг и ја смо од самог почетка детаљно планирали своју породицу и много истраживали шта све превентивно можемо да урадимо да нам се роде, а затим и одрасту здрава и интелигентна деца. Данас има толико много литературе па ко има жеље и стрпљења, може лако да нађе прегршт корисних савета и примени их још пре самог зачетка детета.“ – истиче Арабела Зорјан.

Када се Лана родила, од самог почетка родитељи су радили с њом, кроз игру је усмеравајући ка уметности.

– Ја сам од два посла која сам до тада радила, један оставила како бих имала више времена да јој се посветим. Куповали смо јој највише едукативне играчке и трудили се да се много играмо и кроз игру заједно учимо. Колико смо ми њу учили, учила је и она нас како да будемо бољи родитељи сваки дан и то смо касније применили на друго дете. Мислим да генерално прво дете има привилегију неподељене родитељске пажње и љубави, али такође је са неке стране и ускраћено за родитељско искуство које се ипак не може стећи читајући књиге, већ тек када заиста постанете родитељ. Ту је друго дете у предности. Многе грешке које смо правили са Ланом, смо се трудили да са Миом не понављамо. – објаснила је Арабела за Зелену учионицу.

Она каже и да је улога шире породице такође изузетно важна.

– Наша деца су благословена што и даље имају и супругове и моје родитеље који их много воле, који су још увек изузетно продуктивни, функционални и сваки дан укључени у њихове активности, тако што максимално помажу и уносе љубав и сигурност у наше животе. – казала је Зорјан.

Додаје и да је код своје ћерке Лане врло рано препознала огроман музички потенцијал. Сваки дан је показивала своју невероватну способност опажања и репродуковања компликованих мелодијско-ритмичких образаца још у првој години живота. То је касније, када је стекла музичку писменост, резултирало апсолутним слухом који има мање од 1% светске популације.

– Њен таленат је био очигледан и ја сам као родитељ и професионални музичар осетила обавезу и одговорност да тај таленат негујем и створим плодно тло на коме ће да расте. Србија је земља пуна мултиталентоване деце, али ја сам као педагог годинама била сведок неправилног вођења или слања деце у јако раном узрасту у школе за специјалне таленте у иностранство. Лани је већ у деветој години нуђено више могућности за школовање на престижним школама за таленте у Европи, али супруг и ја смо били врло сложни и одлучни да наше дете треба да расте уз нас у срећној породици, а не да због свог талента буде послато у неки интернат и да се развија далеко од родитеља. Из тог разлога смо већ на самом почетку, када је Лана имала свега 5 година, почели да је једном месечно водимо на Академију уметности у Новом Саду код проф. Имре Лакатоша. – прича Арабела Зорјан.

Професор је, каже она, с пуно љубави и бескрајним стрпљењем радио са Ланом са једне стране озбиљно као са студентом, а са друге стране кроз игру као са малом девојчицом што је она тада и била.

– Његова улога у Ланином развоју је огромна и кључна јер је он од самог почетка мене као педагога и родитеља водио и поучавао шта ја свакодневно да радим са њом. Био нам је звезда водиља и да није било њега, убеђена сам да ни Лана данас не би била ни близу овако успешна. У Ланиној деветој години прикључила се и проф. Ивана Аћимоски- Жикић, са Факултета музичке уметности у Београду. Ивана је била сјајан психолог и врхунски педагог и Лани и мени. Врло брзо су се Лани отворила још једна златна врата. Наш светски прослављени виолиниста Стефан Миленковић ју је примио на свој мастерклас за студенте са непуних 13 година. Била је далеко млађа од свих осталих студената, али се одлично снашла и почела рапидно да сазрева у сваком погледу. И зато када ме питате у чему је тајна, мислим да је све ово изузетно важно. Тајна је у мозаику од јако пуно делова који се сви савршено уклапају и стварају величанствено уметничко дело. Лана је са 14 година уписала редовне основне студије код Проф. Стефана Миленковића на Академији уметности у Новом Саду и сада има 15 година и већ просек 10 на крају прве године. Иза себе пуно концерата у светским метрополама и унапред заказане пројекте за пар година унапред. – поносно говори Ланина мама Арабела.

Лана је врло рано, када је тек стекла свест о себи, већ чврсто тврдила да ће бити виолиниста.

– Дете које тако брзо спозна себе и зна тачно шта хоће, је стварно дар са неба за своје родитеље. На нама је било само да урадимо све што је у нашој моћи да буде здрава, да има услове за квалитетан развој и пуно пажње и љубави. Овакав успех подразумева велика одрицања, али интересантно је да Лана на то никада није гледала као да јој је нешто ускраћено. Имала је циљ и прихватала је све што је требало на том путу да га оствари. Виолина је постала саставни део њеног сваког дана и време са инструментом је врло брзо добило приоритет у односу на све остале њој такође битне ствари и интересовања. Временом је и круг пријатеља који је створила око себе се такође састајао од врхунских младих виолиниста из свих крајева света, па Лана сада скоро где год да отпутује има неког другара или другарицу да је дочекају. Њен живот се разликује од већине њених вршњака и иако смо супруг и ја много планирали ово свакако нисмо ни сањали да је могуће. Али када се посветите, систематски, стрпљиво и дуго радите на нечему, отварају се врата и могућности које још нисте ни стигли да пожелите.“ – закључује Арабела Зорјан причу о Ланином, али и о успеху целе породице.

Фотографије: Зоран Петровић / НИТРА