Početkom ove godine u Vladi Republike Srbije ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, organizovala je prijem za srednjoškolce koji su primili nagrade Fonda za mlade talente.
Ono što je u celoj priči posebno zanimljivo jeste činjenica da, od 10 srednjoškolaca koji su nagrađeni za akademske uspehe, četvoro su deca prosvetnih radnika.
O tome kako uspevaju da pronađu talente svoje dece i pomognu im da se ostvare, već smo razgovarali sa majkom Katarine Bratić, Jelenom. Slična pitanja sada smo postavili i mami Lane Zorjan, Arabeli.
Lana je nagradu dobila kao istaknuta violinistkinja, a njena mama Arabela upravo je profesor violine u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu.
Šta utiče na to da dete odgojimo na način da iskoristi svoje pune potencijale?
– Mnogo različitih faktora neophodno da dete izraste pre svega u zdravu, srećnu, ispunjenu i uspešnu osobu. Moj suprug i ja smo od samog početka detaljno planirali svoju porodicu i mnogo istraživali šta sve preventivno možemo da uradimo da nam se rode, a zatim i odrastu zdrava i inteligentna deca. Danas ima toliko mnogo literature pa ko ima želje i strpljenja, može lako da nađe pregršt korisnih saveta i primeni ih još pre samog začetka deteta.“ – ističe Arabela Zorjan.
Kada se Lana rodila, od samog početka roditelji su radili s njom, kroz igru je usmeravajući ka umetnosti.
– Ja sam od dva posla koja sam do tada radila, jedan ostavila kako bih imala više vremena da joj se posvetim. Kupovali smo joj najviše edukativne igračke i trudili se da se mnogo igramo i kroz igru zajedno učimo. Koliko smo mi nju učili, učila je i ona nas kako da budemo bolji roditelji svaki dan i to smo kasnije primenili na drugo dete. Mislim da generalno prvo dete ima privilegiju nepodeljene roditeljske pažnje i ljubavi, ali takođe je sa neke strane i uskraćeno za roditeljsko iskustvo koje se ipak ne može steći čitajući knjige, već tek kada zaista postanete roditelj. Tu je drugo dete u prednosti. Mnoge greške koje smo pravili sa Lanom, smo se trudili da sa Miom ne ponavljamo. – objasnila je Arabela za Zelenu učionicu.
Ona kaže i da je uloga šire porodice takođe izuzetno važna.
– Naša deca su blagoslovena što i dalje imaju i suprugove i moje roditelje koji ih mnogo vole, koji su još uvek izuzetno produktivni, funkcionalni i svaki dan uključeni u njihove aktivnosti, tako što maksimalno pomažu i unose ljubav i sigurnost u naše živote. – kazala je Zorjan.
Dodaje i da je kod svoje ćerke Lane vrlo rano prepoznala ogroman muzički potencijal. Svaki dan je pokazivala svoju neverovatnu sposobnost opažanja i reprodukovanja komplikovanih melodijsko-ritmičkih obrazaca još u prvoj godini života. To je kasnije, kada je stekla muzičku pismenost, rezultiralo apsolutnim sluhom koji ima manje od 1% svetske populacije.
– Njen talenat je bio očigledan i ja sam kao roditelj i profesionalni muzičar osetila obavezu i odgovornost da taj talenat negujem i stvorim plodno tlo na kome će da raste. Srbija je zemlja puna multitalentovane dece, ali ja sam kao pedagog godinama bila svedok nepravilnog vođenja ili slanja dece u jako ranom uzrastu u škole za specijalne talente u inostranstvo. Lani je već u devetoj godini nuđeno više mogućnosti za školovanje na prestižnim školama za talente u Evropi, ali suprug i ja smo bili vrlo složni i odlučni da naše dete treba da raste uz nas u srećnoj porodici, a ne da zbog svog talenta bude poslato u neki internat i da se razvija daleko od roditelja. Iz tog razloga smo već na samom početku, kada je Lana imala svega 5 godina, počeli da je jednom mesečno vodimo na Akademiju umetnosti u Novom Sadu kod prof. Imre Lakatoša. – priča Arabela Zorjan.
Profesor je, kaže ona, s puno ljubavi i beskrajnim strpljenjem radio sa Lanom sa jedne strane ozbiljno kao sa studentom, a sa druge strane kroz igru kao sa malom devojčicom što je ona tada i bila.
– Njegova uloga u Laninom razvoju je ogromna i ključna jer je on od samog početka mene kao pedagoga i roditelja vodio i poučavao šta ja svakodnevno da radim sa njom. Bio nam je zvezda vodilja i da nije bilo njega, ubeđena sam da ni Lana danas ne bi bila ni blizu ovako uspešna. U Laninoj devetoj godini priključila se i prof. Ivana Aćimoski- Žikić, sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Ivana je bila sjajan psiholog i vrhunski pedagog i Lani i meni. Vrlo brzo su se Lani otvorila još jedna zlatna vrata. Naš svetski proslavljeni violinista Stefan Milenković ju je primio na svoj masterklas za studente sa nepunih 13 godina. Bila je daleko mlađa od svih ostalih studenata, ali se odlično snašla i počela rapidno da sazreva u svakom pogledu. I zato kada me pitate u čemu je tajna, mislim da je sve ovo izuzetno važno. Tajna je u mozaiku od jako puno delova koji se svi savršeno uklapaju i stvaraju veličanstveno umetničko delo. Lana je sa 14 godina upisala redovne osnovne studije kod Prof. Stefana Milenkovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i sada ima 15 godina i već prosek 10 na kraju prve godine. Iza sebe puno koncerata u svetskim metropolama i unapred zakazane projekte za par godina unapred. – ponosno govori Lanina mama Arabela.
Lana je vrlo rano, kada je tek stekla svest o sebi, već čvrsto tvrdila da će biti violinista.
– Dete koje tako brzo spozna sebe i zna tačno šta hoće, je stvarno dar sa neba za svoje roditelje. Na nama je bilo samo da uradimo sve što je u našoj moći da bude zdrava, da ima uslove za kvalitetan razvoj i puno pažnje i ljubavi. Ovakav uspeh podrazumeva velika odricanja, ali interesantno je da Lana na to nikada nije gledala kao da joj je nešto uskraćeno. Imala je cilj i prihvatala je sve što je trebalo na tom putu da ga ostvari. Violina je postala sastavni deo njenog svakog dana i vreme sa instrumentom je vrlo brzo dobilo prioritet u odnosu na sve ostale njoj takođe bitne stvari i interesovanja. Vremenom je i krug prijatelja koji je stvorila oko sebe se takođe sastajao od vrhunskih mladih violinista iz svih krajeva sveta, pa Lana sada skoro gde god da otputuje ima nekog drugara ili drugaricu da je dočekaju. Njen život se razlikuje od većine njenih vršnjaka i iako smo suprug i ja mnogo planirali ovo svakako nismo ni sanjali da je moguće. Ali kada se posvetite, sistematski, strpljivo i dugo radite na nečemu, otvaraju se vrata i mogućnosti koje još niste ni stigli da poželite.“ – zaključuje Arabela Zorjan priču o Laninom, ali i o uspehu cele porodice.
Fotografije: Zoran Petrović / NITRA