Моја ћерка сутра креће у пети разред. Припремили смо све – књиге, свеске, нову перницу и оловке, чак и нов ранац. Али вечерас, баш пре спавања, добила је један мали задатак, далеко важнији од свих других. Дала сам јој у руке пасту за зубе и рекла јој да истисне садржај из тубе. Одмах је то урадила. Затим сам, крајње озбиљно, од ње затражила да сву пасу коју је истиснула врати назад у тубу. Погледала ме је запањено. „Па, како ћу? То је немогуће! Све и кад бих успела, не би било никад као пре него што сам је исцедила!” Пустила сам је да заврши и тихо и смирено јој рекла:
„Памтићеш ову тубу и ову пасту до краја свог живота. Твоје речи имају много већу моћ него што можеш да замислиш. Сада, кад си већ велики и искусан ђак, видећеш и учићеш сваког дана колику тежину могу имати изговорене речи. Имаћеш милион прилика да својим речима повредиш, понизиш, раниш друге. Али, исто толико ће бити прилика да речима излечиш, утешиш, охрабриш, инспиришеш своје пријатеље. Сигурно ћеш правити грешке. Ево, и сама могу да се сетим бар три примера када сам ове недеље својим речима немарно повредила друге људе. Баш као и ова паста, једном када речи изустиш, не можеш их повући, вратити натраг. Зато, користи их пажљиво. Кад други својим речима повређују, ти своје чувај. Сваког јутра себи обећај да ће само оне речи које храбре и инспиришу силазити са твојих усана. Нека те препознају и памте по твојој љубазности и саосећању. Користи своју доброту, кћери, да је поделиш са овим светом, да је умножиш и њоме заразиш све око себе. Јер, овом свету је то очајнички потребно, а ти, буди сигурна, никад нећеш зажалити што си уместо дрскости изабрала срдачност…”
Приредила: А.Ц.