Осаоба којој се дивим
Ја имам најбољу маму на планети, и желео бих за крај да јој поручим да ћу је увек волети највише на свету.
Владимир Дошљак, Ћићевац
Моја мама
Моја мама је особа коју волим највише на свету. Има тамну косу, тамне очи које светле најдивнијим сјајем и најлепши осмех.
Она ради у једној књижари у центру града. Много воли да чита књиге које и мени стално купује. Моја мама пуно ради, а то ми се не свиђа. Волела бих да не ради толико, онда би могле да проводимо више времена заједно. Знам да је уморна када се врати сапосла, познајем по очима и по гласу, али она то никада не показује. Увек има времена за мене и увек је спремна да ми помогне. Она је весела и воли да се дружи да и излази. Води
ме свуде са собом и када смо заједно пуно се смејемо. Обе обожавамо да пливамо и давозимо ролере, а такође обожавамо и животиње, па редовно идемо у зоо-врт. Мама ме води свуда и учи ме разним стварима, а ја у томе уживам. Она је извор моје среће, радости и задовољства, уз њу се увек осећам сигурно. Много пута је успела да реши моје проблеме.
Она чини све за мене.
Када сам тужна и нерасположена једва чекам да чујем њен мили глас који ме одмах развесели и чини да се осећам боље. Када сам болесна, мама ме пази, а њен поглед је за мене највећи лек. Када ми треба помоћ око домаћег задатка знам да је мама ту. Она ће учинити све за мене и даће све од себе да ја будем срећна.
Моја мама није обична жена. Она је за мене чаробница, јер поред ње сви моји проблеми нестају. Она је моја добра вила која испуњава моје жеље.
Тања Ненадовић 4/3
Портрет моје мајке
Као и свака ћерка, осећам јаку блискост са мојом мајком, посебну везу и однос. Мислим да не бих могла да будем више од 3 недеље далеко од ње. Онда ми помаже у свему. Без ње, ништа нема смисао: нема ко да ми даје савете, оне праве, који долазе из срца, нема ко да ме теши као што она то ради. Нико не може да ме усрећи као њен осмех и дознање да је весела и задовољна.
Моја мајка има мало светлију пут од моје, немирну таласасту косу боје кестења и дубоке браон очи. Облачење јој и није нека страст: фармерке, мајица, патике и то је то! Али ипак изгледа одлично. Од када је постала пунолетна, ради посао који највише воли, а то је трговина. Ради у прехрамбеној продавници и задовољна је својим послом. Од рађања троје деце, остале су јој наглашене облине око кукова, али има прилично лепо тело.
Када разоварате са њом, њене тамне очи привлаче ваш поглед. Увек проналази добру страну у свему, па чак и у оном најгорем и најболнијем, а притом је одличан саветник. Могу слободно да кажем да је она моје светло на крају тунела!
Искрено, не бих могла да живим без своје маме. Када би ме неко питао какву маму желим, само бих одмахнула главом и рекла: „Моја мама је незаменљива!
Љубав према мајци (Ги де Мопасан)
Човек воли своју мајку и не знајући, и не мислећи, јер је то тако природно као и живети: и тек у часу последњег растанка, он опажа колико је дубок корен те љубави.
Са њом се не може поредити никаква друга љубав, јер се остале касније јављају, док је ова од рођења. Све остале нам доносе случајности у животу, а ова живи од првог дана у нашој крви.
Сем тога, ми онда не губимо само мајку, са њом нестаје и половина нашег целог детињства, јер је у нашем дотадашњем животу она заузимала исто толико места колико и ми.
Мајка је највећи пријатељ на свету, ја са мојом мамом причам о свему. Све моје тајне једино она зна, нико не може да ме посаветује као она. На њу могу увек да рачунам и она би све на свету дала само да мени буде добро у животу. И на томе јој бескрајно хвала, зато сто постоји она постојим и ја. Нема ниста лепше него ујутру кад седнем са њом и пијем кафу, ћаскам и смејем се до суза. Наравно нису све мајке исте, али углавном су другарице бр.1. Волим своје родитеље подједнако и много сам срећна сто смо једна дивна и здрава породица, надам се да ће и моја бити иста таква једног дана, кад је будем имала
Моја мајка је најдивнија особа на свету
Моја мајка је најдивнија особа на свету. Поред свих тескоца које су је у зивоту задесиле, она никада није одустала од тога да од мене направи добру, постену и успесну особу и ја се трудим да испуним њена оцекивања, јер је то најмање сто могу да урадим тренутно. Драго ми је када је поносна на мене и ја сам јако поносна на њу, јер је најхрабрија, најсназнија, најпостенија, најлепса зена коју сам икада упознала. Надам се да цу једног дана, када будем могла сама да зарадјујем, моци бар делом да јој вратим све оно сто је она мени прузила, иако сам свесна да је било ста материјално мало у односу на све оно сто сам од ње добила. Зелим да својој деци будем бар пола онолико добра мајка колико је мени моја.