Jednoga dana čovek i njegov sin su išli šumom. Odjednom je dečak zapeo i osećajući bol kriknuo: „Ahhh!“ Iznenada čuo se glas koji je dolazio sa planine: „Ahhh!“
Obuzet znatiželjom on je viknuo: „Ko si ti?“ Odgovor koji je dobio beše: „Ko si ti?“ Ovo ga je naljutilo, pa je ponovo viknuo: „Kukavico!“ Glas mu je odgovorio: „Kukavico!“
Dečak je pogledao oca i upitao ga: „Tata, šta se ovo dešava?“
„Sine“, reče mu otac, „obrati pažnju.“ Tada je otac viknuo: „Divim ti se!“ Glas mu je odgovorio: „Divim ti se!“ Otac je ponovo uzviknuo: „Predivan si!“ Glas je rekao: „Predivan si!“
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek nije shvatao šta se dešava.
Otac mu je objasnio: „Ljudi ovo zovu eho, ali to je ustvari život. Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, ti daj više ljubavi. Želiš li više dobra, ti daj više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada ti razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi sa tobom i da te uvažavaju, tada i ti budi strpljiv sa ljudima i uvažavaj ih. Ovo pravilo se odnosi na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća ono što daješ! Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela.“ 🙂