Ovde nije dobro da budeš pametan, da imaš šta za reći, da imaš šta da obučeš i pojedeš, da radiš, da zarađuješ, da izlaziš sa četrdeset, da šetaš sam noću, da ideš bez muža, da pričaš više od muža, da pričaš uopšte, da se smeješ, da se ne smeješ, da tražiš svoje, da ne tražiš svoje, da se boriš, da se ne boriš, da si sam, da nisi sam, da si žgoljav, da si debeo, da nisi rodila, da si rodila, da si napustila muža, da si ostala.
Ljudima ništa nije dovoljno dobro.
Baš kao kad sija Sunce, pa bi svi kišu.
Baš kao kad je kiša, pa bi svi Sunce.
Baš kao kad si dobar, jer onda si naivan.
Baš kao kad si naivan, jer bolje bi bilo da si lukav.
Baš kao kad si sam, jer trebalo bi da si u braku.
Baš kao kad se venčaš, jer koji će ti đavo brak.
Baš kao kad ne rodiš, jer ko će te u starosti gledati.
Baš kao kad rodiš troje, jer od čega ćeš da ih hraniš.
Baš kao kad se školuješ, jer od toga leba nemaš.
Baš kao kad se ne školuješ, jer onda si glup.
Ljudima ništa nije dovoljno dobro.
Ne valja kad se boriš, jer onda si alav i beskrupulozan.
Ne valja kad se ne boriš, jer onda si mekušac.
Ne valja kad pričaš, jer onda glumiš pamet.
Ne valja kad ćutiš, jer onda si mutav.
Ne valja kad si bogat, jer onda si lopov.
Ne valja kad nemaš, jer onda si sirot i lenj.
Ne valja kad se smeješ, jer onda si srećan.
Ne valja kad si srećan, jer bi trebalo da si tužan.
Ljudima ništa ne valja. I uglavnom zaključuju na prvu, obično onako kako im najviše odgovara.
Ako ganjaš karijeru, neposvećena si majka.
Ako ne ganjaš karijeru, onda si jadna domaćica.
Ako vodiš računa o kilaži i fizičkom izgledu, onda si sigurno isfrustrirana i nezadovoljna.
Ako ne vodiš računa o kilaži i izgledu, onda si debela i odvratna.
Ako te mazi i pazi, onda je papučar.
Ako te ne mazi i ne pazi, onda je neotesani balkanac.
Ljudima malo šta odgovara. I retko ko.
Čak i kada bi amputirao svaku svoju vrlinu, svaki svoj dobar adut, sve što bi moglo da im zasmeta, ne bi prošao tek tako. Jer onda bi te žalili i govorili „ Jao, jadan“
I onda kad znaš sve ovo, reci mi, zašto te i dalje sve toliko boli i dotiče, zašto se i dalje pravdaš i zbog drugih menjaš, zašto se prilagođavaš i udovoljavaš, zašto se toliko silno trudiš da se dopadneš kad znaš, dobro znaš, da će u svemu lepom što u sebi nosiš uvek naći jednu malu sitnu mrlju i od nje napraviti krater u koji će te ubaciti?
Zašto i dalje krajičkom oka pratiš njihove reakcije na svoj život, svoje odluke, svoj brak, svoje poslove, svoju decu, svoje izbore, svoje kilograme, svoje domete?
Zašto se toliko trudiš da se im se dopadneš, ako znaš da im nikad nećeš moći udovoljiti onoliko koliko bi ti to hteo.
Zato,
Smej se, goj se, gladuj, plači, skači, tuguj, ostani, odlazi, ćuti ili pričaj, uči ili ne uči, kuvaj ili poručuj, goliti se, zakopčavaj se, radi ili ne radi, voli, ne voli, samuj, rađaj, ne rađaj, čekaj ili ne čekaj, diši, kreći se i živi onako kako tebi prija, onako kako tebe veseli, onako da rasteš, a ne da se skupljaš. Onako da se sebi dopadneš, onako da sebe zavoliš, onako da ti je, pre svega, sa sobom najlepše i najbolje.
Jer, udovoljiti tuđim prohtevima, nemoguće je i nepotrebno.
I bilo bi zaista ludo.
Autorka: Jovana Kešanski
Izvor: lolamagazin.com