Пре неколико година нам је, у пратњи веома забринутих родитеља, на преглед дошло дете старости две и по године које не говори. Одлучили су да потраже стручну помоћ јер им је педијатар то препоручио, уз образложење да данас све више деце има поремећаје у расту и развоју и да не треба губити време. Мајка је претражујући информације путем интернета закључила да дете има аутизам. Препознала је неке симптоме. Њихова комшиница је „дала другачију дијагнозу“. Рекла је мајци да јој је дете „екранизовано“. Тада смо први пут чули за овај термин. И на том првом прегледу у нашем Центру за логопедију и рану интервенцију мајка каже да не зна шта да ради и коме да верује (интернету или комшиници). Питали смо родитеље да ли су до сада обавили неке прегледе, дијагностику… и мајка онда ипак на сто износи фасциклу пуну папира, мишљења, налаза и каже – Ево ово је последњи налаз, од јуче, пише да је F84, аутизам…
Током разговора дете седи код родитеља у крилу и као да осети њихову узнемиреност и бригу. Почиње да се врпољи и да се отима, а отац из џепа вади телефон и даје га детету у руке. Малим прстићима дете нешто притиска и одједном почиње видео запис са песмицом. Дете понавља речи на енглеском језику и као да ужива у томе. Потом се телефон блокирао и дете је почело да вришти, да се отима, да гребе мајку која га држи у крилу. На питање колико времена дете проводи уз телефон, мајка одговара да проводи само око сат времена и пред спавање… осим када је код моје мајке. – А колико често буде код ваше мајке?, питамо. Тата одговара – Сваки дан, она га чува док ми радимо. Сада више неће ни да једе без телефона. Једино уз телефон може некако да се успава, али то буде баш касно увече. Мислим да ми заспемо пре њега.
Све у свему, данас, после скоро три године редовних стимулација и третмана и захваљујући томе што су родитељи послушали наше препоруке како да „живе са дететом“, дијагноза аутизма је „скинута“. Иако су нам родитељи због тога неизмерно захвални важно је рећи да ми нисмо излечили аутизам јер га ово дете никад није ни имало. Нека друга деца имају аутизам, али то је нешто друго. Ово дете је имало само већи број симптома који су подсећали на аутизам, али захваљујући третманима које су спровели наши дефектолози, логопеди и психолог и захваљујући ангажовању родитеља и игри са дететом симптоми су скоро потпуно нестали. Комшиница је ипак била управу да је дете „екранизовано“…
Мозак деце се највише развија током прве две године живота и зато је веома важно да деца истражују своје окружење и да имају што више доживљаја и различитих искустава. Потребно је да гледају свет око себе, да испробају различите укусе и мирисе, да слушају звуке из природе, да додирују најразличитије материјале, да имају прилику да трче и да падну. Све се то постиже кроз игру и кроз интеракцију са децом и одраслима из најближег окружења.
Поставља се питање како да деца стекну сва та искуства ако време проводе испред екрана. На основу нашег искуства везаног за стимулацију развоја и проговарања деце, саветујемо родитеље да је неопходно да се време проведено испред екрана ограничи. Ипак родитељима је у данашњем времену веома тешко да држе децу даље од телевизора, компјутера, таблета, паметних телефона, конзола за видео игрице и остале технике која се налази свуда око нас.
Колико времена испред екрана је превише
Деца млађа од 18 месеци живота не треба уопште да гледају у било какве екране. Изузетак може да буде комуникација путем видео позива- на пример комуникација са бакама, дедама или рођацима који живе далеко. То је дозвољено јер представља интеракцију са људима и комуникацију.
Деца старости од 18 месеци до 24. месеца могу помало да буду испред екрана телевизора (цртани филм) али заједно са родитељима и никако дуже од пола сата дневно.
Важан је и садржај онога што се гледа јер није све подједнако корисно и квалитетно. На пример, користан би био неки садржај за децу старости преко 2 године, помоћу ког се уче боје или облици или заједничко гледање едукативних емисија о природи и животињама. С друге стране, веома је штетно оставити дете само испред екрана телевизора док ви нешто друго радите, а подједнако је лоше и да дете гледа садржаје које ви волите и који нису прилагођени узрасту деце. Такође, није добро да дете на раном узрасту буде изложено садржајима на страном језику путем екрана. То најчешће завара родитеље у амбицији да ће дете боље научити енглески језик.
Време испред екрана за старију децу
Када достигну школски узраст чини нам се да деца боље баратају рачунарима и паметним телефонима од нас. Родитељи се често поносе тиме а не примећују да је дете већ постало зависно од екрана, односно да већи део дана проводи у конзумирању ових садржаја. То није добро јер је ово и даље узраст када се деца развијају у смислу телесног развоја, сазнајног развоја, развоја говора, мишљења… Оно што је за децу овог узраста најважније је да буду физички активна, да трче и скачу, да се слободно играју са вршњацима, да проводе време напољу и у природи.
За школарце време испред екрана може да буде нешто везано за домаће задатке, за школске обавезе, гледање едукативних емисија и слично. Ово би била идеална ситуација, али како смо рекли деца уче од родитеља који и сами доста времена проводе испред екрана. У том случају може се погледати и нека забавна ТВ емисија која је у складу са узрастом детета, у друштву родитеља и осталих чланова породице. Знамо да то није лако родитељима да организују, али родитељи морају да знају да је неопходно да ограниче време које деца проводе испред екрана и да је неопходно да одреде који се садржаји могу гледати. Можда ће бити тешко у почетку јер ће деца негодовати, али исплатиће се на дуже стазе јер неће доћи до озбиљнијих проблема код деце.
Али колико је превише?
Савремена технологија је саставни део живота, али треба да се користи паметно. Не може се рећи колико је времена дозвољено. Време проведено испред екрана зависи, како смо рекли, од тога који је садржај у питању и да ли родитељи користе те ситуације за интеракцију са дететом. Оно што знамо је да данас због свега тога имамо све више деце која имају поремећај понашања, одсуство говора и комуникације, имамо децу која не могу да поједу оброк без мобилног телефона, децу која више времена проведу испред екрана него што је време које је потребно за спавање, играње, учење, јело, интеракцију са људима.
Савети за квалитетно провођење времена испред екрана
Цитирајући нашег ментора и сарадника Центра, дечјег психијатра проф. др Светомира Бојанина, можемо рећи да и за ову тему важе општа правила која се односе на васпитање деце: ништа ни превише, ни премало већ са разумном мером, родитељ је узор за понашање деце, поставите границе, разговарајте са дететом и заједно проводите време… Значи, деци не треба потпуно забранити да буду испред екрана али треба се држати следећих препорука:
– Док је дете испред екрана обавезно будите поред њега и стварајте интеракцију. На пример коментаришите оно што заједно гледате, постављајте питања, одговарајте…
– Пре него што дозволите детету да користи неку апликацију, видео игру или цртани филм прво се ви упознајте са тим садржајем. Проблем је у томе што постоји на хиљаде апликација и игрица које се представљају као едукативне, а у ствари то нису.
– Није довољно детету само „укинути“ време испред екрана. Потребно је детету понудити структурисано слободно време и организовати различите активности. Такође, неструктурисано слободно време је исто важно јер доприноси развоју маште и креативности. То је оно слободно време када дете не зна шта ће да ради, када му је досадно и онда се самостално снађе и заигра се. То је неопходно, а деца која су стално испред екрана пропуштају ове драгоцено време. Од родитеља чујемо да деци понуде телефон или таблет када треба да једу или пред одлазак на спавање. То је уствари најштетније јер су ово прилике када су родитељи и деца заједно, време када треба да комуницирају и да остваре интеракцију.
– Обезбедите деци време за спортске активности и слободну игру са вршњацима.
– За време ручка искључите све екране и не јављајте се на телефон ако није неопходно. Док деца уче и читају или се играју потребно је искључити све екране.
– У дечијим собама не треба да буду телевизори и рачунари. Телевизори и рачунари треба да стоје на месту као што је дневна соба где ћете увек имати увид у оно што деца гледају.
– Научите дете како да буде безбедно на интернету и како да одговорно користи друштвене мреже.
Препорука
Имајући све ово у виду препоручили бисмо родитељима да од самог рођења детета воде рачуна о начину на који дете проводи своје (слободно) време. Уколико је већ дошло до прекомерне употребе технологије или до одступања у развоју, неопходно је да родитељи потраже стручну подршку. Уз адекватан третман проблеми ове врсте се могу успешно решити. Чекањем се проблем неће решити сам од себе.
Аутори: др Стеван Несторов, др Виолета Несторов, Центар за логопедију и рану интервенцију др Несторов