Све је више предшколаца који имају потешкоће са изговором гласова, концентрацијом, графомоториком. Бројна деца све касније проговарају, а то може да буде озбиљан проблем у развоју.
Већ око 12. месеца деца би морала да изговарају једну до две речи, у 18. месецу 50-ак, а 100 би требало да разумеју. Међутим, све је више деце код које се те границе померају.
„Проблем је када дете не проговара до друге године, ако до тог доба немамо ниједну функционалну реч. Може бити проблем ако дете не разуме када му се неко обраћа, већ око првог рођендана. Ако се то процени већ тада би требало да се родитељи јаве логопеду“, рекла је логопед Андријана Јовичић Величковић.
Логопед у том случају даје вежбе којима се дете стимулише да проговори у породичним условима. Ту је примарна улога родитеља.
„До четвртог рођендана дете треба да изговара све гласове, осим ч, џ, ш, ж, р, л, љ. Јако често деца шушкају и немају добар изговор гласова, с, з и ц. Када се деси да дете има четири и по године а не изговара ове гласове и те како треба на време кренути“, напомиње Јовичић Величковић.
Данас је приметан и мањак концентрације и пажње код деце.
„Ситна моторика није довољно развијена како би се држала оловка. Деца су све више усмерена на рачунаре, телефоне, таблете и компјутере где се сасвим другачије користе прсти“, казала је педагог и дечји психотерапеут Вишња Дивилд Жежељ.
Лоша стимулација је један од узрока касног проговарања деце, јер није само реч о количини времена коју деца проводе са родитељима, него о и квалитету информација које им се пружају. За почетак, нема тепања, поручује логопед.
„Деци не треба да се тепа. Нежност испољавамо на неки други начин. Дете до друге године живота нема потребе за таблетом, јер је јако важно да се установи добра повратна реакција да дете схвати која је моћ комуникације, а то не можемо путем таблета“, мишљења је Јовичић Величковић.
Читање бајки и прича готово је заборављено, а допринело би бољој комуникацији.
„Читање прича, измишљање прича, које родитељи могу у вечерњим ритуалима да причају деци, са собом носи не само вежбања говора, него и укључивања детета у комуникацију, у смислу тога да проверимо како дете нешто види, како је дете нешто разумело“, рекла је Дивилд Жежељ.
Аутор: Илијана Бебер, РТВ