Prve suze, smeh, koraci, reči… Sve su to stvari koje sa nestrpljenjem očekuje svaki roditelj, tome se raduje i nada. Ali, šta kada nešto od toga izostane? Kada, na primer, primetimo da sva deca uveliko zovu mame, tate i bake, a naše dete to uporno odbija? Kome se obratiti, kako pomoći svom detetu?
Danas veliki broj dece ima neku vrstu problema sa govorom. Naime, prema nekim procenama, u savremenom dobu više od 60 odsto mališana predškolskog uzrasta ima neki govorno-jezički poremećaj. Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje podatak da je pre nekoliko decenija taj broj bio znatno manji – poremećaji su otkrivani kod svega osam odsto dece. Kako kaže logoped Tanja Lukovac za „Vesti“, uzroci za pojavu govorno-jezičke i komunikacijske patologije su zaista mnogobrojni.
– U današnje vreme socijalna sredina velikim udelom doprinosi povećanju stope učestalosti govornih poremećaja. Živimo u svetu ekstremno brzog napretka tehnologije, roditelji su prinuđeni da rade duže, pa s tim u vezi neka deca u ranom uzrastu provode previše vremena ispred televizora, računara, koji ne zahtevaju komunikaciju, koji treniraju pasivizaciju jedinke. Dakle manje je i vremena da se određeni broj roditelja posveti razgovoru, kroz bogaćenje rečnika, davanje pravilnog govornog obrasca, potkrepljujući pravilan izgovor glasova.
Prema rečima naše sagovornice, većina današnje dece provodi manje vremena igrajući se u parku i na taj način manje trenira svoje psihomotorne sposobnosti, što je važan preduslov za ukupan razvoj deteta, naročito u periodu do pete godine života. Dakle sve je manje fizičke aktivnosti, koja je potrebna u ranom razvoju.
Razlozi za uzbunu
Neodložno potražiti stručnu pomoć logopeda:
– Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18. meseca (npr. ne razume nalog da tapše rukama ili maše u znak pozdrava „pa-pa“, ne reaguje na: „Pokaži nos!“ ili „Daj mi auto!“)
– Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
– Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
– Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu: „Daj lutku!“, „Miša jede“… Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv
– Ekspanziju govorno-jezičkih poremećaja možemo uzročno potražiti i u ekološki manje zdravoj sredini koja se odražava na neke od organskih uzroka u toku perioda gestacije, dok je beba još u maminom stomaku, itd.
Ono što muči sve roditelje jeste kako da prepozna da njegovo dete ima problem. Kada je vreme za uzbunu i kome se tada obratiti?
– Govorni problem roditelj će prepoznati tako što prati norme govorno-jezičkog razvoja. Ukoliko dete kasni šest meseci od zadate norme, potrebno je javiti se logopedu, jer to već predstavlja značajno kašnjenje u govoru. Norma je širok raspon neke ispitivane pojave, a govor ne ide jednom linearnom putanjom, pa je stoga nadoknadiv, naravno ukoliko se roditelji obrate u pravo vreme i ne sačekaju da dete kasni godinu, dve tri ili više od zadate norme za kalendarski uzrast – zaključuje Tanja Lukovac.
Različite smetnje
Najčešći govorni poremećaji su, kako kaže naša sagovornica, kasno progovaranje, nepravilan izgovor glasova i mucanje.
– Kod dece mlađeg predškolskog uzrasta odloženo progovaranje različite etiologije, artikulacijske smetnje nose prevagu, a učestale su i jezičke smetnje (razvojne disfazije). Stariji predškolski uzrast se susreće i sa mucanjem, dok školska deca imaju učestalije smetnje jezičke prirode (disfazije) ali i smetnje sa pisanjem, čitanjem.
Izvor: Vesti onlajn