Деца која имају овај проблем често су несигурна, повучена, имају низак степен самопоштовања и губе контакт са вршњацима
Ноћно умокравање (ноћна енуреза) представља невољно отицање мокраће у сну код детета старијег од пет година, када се јавља најмање две ноћи недељно и када није последица другог медицинског стања или примене медикамената. Претпоставља се да се у сваком одељењу првог разреда основне школе двоје до троје малишана умокрава током ноћи. Статистика показује да седам одсто девојчица и 12 одсто дечака седмогодишњака има овај проблем, а да ће чак један до два одсто особа наставити да се умокрава ноћу и када одрасте.
Како истиче др Јована Путник, са Одељења за испитивање и лечење болести бубрега и мокраћних канала Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, ноћно умокравање може да доведе до значајних социјалних и академских поремећаја. Ова деца су често несигурна, повучена, имају низак степен самопоштовања, избегавају одласке на наставу у природи и летње кампове и губе контакт са вршњацима. Често не успевају да прате наставу, имају смањене когнитивне способности и постижу лошији успех у школи. Чак 90 посто деце која се умокравају током ноћи су деца која одувек имају тај проблем, што лекари називају примарном ноћном енурезом.
– Секундарна ноћна енуреза је дефинисана умокравањем код деце која су најмање шест месеци била сува током ноћи. Код ове деце могућ узрок су психосоцијални проблеми (развод, рођење млађег детета, смрт блиске особе, злостављање). Учесталост ноћног умокравања међу дечјом популацијом је тешко прецизно проценити с обзиром да се значајан проценат деце и њихових породица не обраћа педијатрима за помоћ, што због осећаја стида или из незнања да се овај проблем може успешно лечити – напомиње др Путник.
Данас се зна да су три патогенетска механизма одговорна за настанак такозваног моносимптомског ноћног умокравања: повећана продукција урина током ноћи, смањен капацитет мокраћне бешике или повишен праг за буђење на сигнал о пуној мокраћној бешици. Терапијски приступ зависи од механизма настанка на који лекари посумњају на основу података и меривих показатеља о количини урина који се продукује током ноћи, као и одређених анализа и прегледа. Неретко су код једног детета удружена два или сва три узрока, и тада је лечење захтевније и дуготрајније.
– Већа учесталост ноћног умокравања код деце чији су се родитељи или блиски чланови породице умокравали указује на то да је и наслеђивање још један узрочни фактор, а до сада је утврђена повезаност са више мутација у неколико гена. Родитељи и деца треба да затраже помоћ ако се ноћно умокравање настави и после пете године живота. Они треба да се најпре обрате свом изабраном педијатру у дому здравља који ће најчешће спровести испитивања и започети адекватно лечење. Дечјем нефрологу је потребно упутити само ону децу која имају удружено умокравање или влажење веша и током дана, или децу са ноћним умокравањем код којих није постигнут терапијски успех – истиче др Путник.
Родитељима треба да се стави до знања да ноћно умокравање није редак проблем у детињству, да није ничија кривица, као и да дете не сме да буде кажњавано када се пробуди у мокром кревету. Пре доношења одлуке о избору терапије саветује се редовно узимање течности током дана и ограничен унос течности пред спавање, пражњење мокраћне бешике непосредно пред одлазак у кревет и избегавање прекомерних визуелних стимулација (видео-игрице, телевизија). Мотивациона терапија која подразумева награђивање детета за испуњавање саветованих мера о уносу течности и редовном мокрењу пред спавање, или када се током дужег периода буди у сувом кревету, код неке деце може да доведе до решавања овог проблема.
– На основу дневника које родитељи воде у кућним условима о уносу течности и учесталости мокрења током дана, као и количини урина која се током ноћи сакупи у мокраћној бешици, одлучујемо се за један од два једина призната метода лечења: медикаментну и терапију алармом за ноћно умокравање. Медикаментна терапија је усмерена на смањење количине урина насталог током ноћи код деце код које се утврди повећана продукција мокраће у току спавања – додаје др Путник.
Код деце код које је смањен капацитет мокраћне бешике узрок умокравања у сну, лекари се одлучују за примену аларма за ноћну енурезу. Врло често саветује се удружена примена лека и аларма и тада се постижу најбољи резултати. Лечење се спроводи најмање три месеца, а некада и знатно дуже. Важно је нагласити да је терапија безбедна и да обезбеђује висок проценат успешног излечења.
Аутор: Данијела Давидов-Кесар
Извор: Политика
Како истиче др Јована Путник, са Одељења за испитивање и лечење болести бубрега и мокраћних канала Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”, ноћно умокравање може да доведе до значајних социјалних и академских поремећаја. Ова деца су често несигурна, повучена, имају низак степен самопоштовања, избегавају одласке на наставу у природи и летње кампове и губе контакт са вршњацима. Често не успевају да прате наставу, имају смањене когнитивне способности и постижу лошији успех у школи. Чак 90 посто деце која се умокравају током ноћи су деца која одувек имају тај проблем, што лекари називају примарном ноћном енурезом.
– Секундарна ноћна енуреза је дефинисана умокравањем код деце која су најмање шест месеци била сува током ноћи. Код ове деце могућ узрок су психосоцијални проблеми (развод, рођење млађег детета, смрт блиске особе, злостављање). Учесталост ноћног умокравања међу дечјом популацијом је тешко прецизно проценити с обзиром да се значајан проценат деце и њихових породица не обраћа педијатрима за помоћ, што због осећаја стида или из незнања да се овај проблем може успешно лечити – напомиње др Путник.
Данас се зна да су три патогенетска механизма одговорна за настанак такозваног моносимптомског ноћног умокравања: повећана продукција урина током ноћи, смањен капацитет мокраћне бешике или повишен праг за буђење на сигнал о пуној мокраћној бешици. Терапијски приступ зависи од механизма настанка на који лекари посумњају на основу података и меривих показатеља о количини урина који се продукује током ноћи, као и одређених анализа и прегледа. Неретко су код једног детета удружена два или сва три узрока, и тада је лечење захтевније и дуготрајније.
– Већа учесталост ноћног умокравања код деце чији су се родитељи или блиски чланови породице умокравали указује на то да је и наслеђивање још један узрочни фактор, а до сада је утврђена повезаност са више мутација у неколико гена. Родитељи и деца треба да затраже помоћ ако се ноћно умокравање настави и после пете године живота. Они треба да се најпре обрате свом изабраном педијатру у дому здравља који ће најчешће спровести испитивања и започети адекватно лечење. Дечјем нефрологу је потребно упутити само ону децу која имају удружено умокравање или влажење веша и током дана, или децу са ноћним умокравањем код којих није постигнут терапијски успех – истиче др Путник.
Родитељима треба да се стави до знања да ноћно умокравање није редак проблем у детињству, да није ничија кривица, као и да дете не сме да буде кажњавано када се пробуди у мокром кревету. Пре доношења одлуке о избору терапије саветује се редовно узимање течности током дана и ограничен унос течности пред спавање, пражњење мокраћне бешике непосредно пред одлазак у кревет и избегавање прекомерних визуелних стимулација (видео-игрице, телевизија). Мотивациона терапија која подразумева награђивање детета за испуњавање саветованих мера о уносу течности и редовном мокрењу пред спавање, или када се током дужег периода буди у сувом кревету, код неке деце може да доведе до решавања овог проблема.
– На основу дневника које родитељи воде у кућним условима о уносу течности и учесталости мокрења током дана, као и количини урина која се током ноћи сакупи у мокраћној бешици, одлучујемо се за један од два једина призната метода лечења: медикаментну и терапију алармом за ноћно умокравање. Медикаментна терапија је усмерена на смањење количине урина насталог током ноћи код деце код које се утврди повећана продукција мокраће у току спавања – додаје др Путник.
Код деце код које је смањен капацитет мокраћне бешике узрок умокравања у сну, лекари се одлучују за примену аларма за ноћну енурезу. Врло често саветује се удружена примена лека и аларма и тада се постижу најбољи резултати. Лечење се спроводи најмање три месеца, а некада и знатно дуже. Важно је нагласити да је терапија безбедна и да обезбеђује висок проценат успешног излечења.
Аутор: Данијела Давидов-Кесар
Извор: Политика