Дечји терапеут и васпитач Магда Гербер: „Недостатак дисциплине није љубав, то је занемаривање.“

децембар 2, 2023

Глуматање малог детета није понашање које треба кажњавати, нити разлог да се осећате посрамљено. То је заправо ништа друго до привлачење пажње – дете жели да буде примећено, преуморно је и спава му се или су му једноставно потребне чвршће, доследније границе.  Ваш малишан тестира своју независност. Можете и сами препознати тај неодољив импулс да се изађе ван граница и очајничка потреба за сигурношћу и контролом.

Нема сумње – деци је потребна дисциплина. Чувени дечји терапеут и васпитач Магда Гербер је рекла: „Недостатак дисциплине није љубав, то је занемаривање.“

дечак-бес-плакање-лоше-понашање

Canva.com

Кључ здраве и ефикасне дисциплине крије се у нашем ставу. Рано детињство је савршено време за усавршавање родитељских вештина које ће обезбедити искрено, директно и саосећајно вођство (од којег ће наша деца зависити у годинама које долазе).

Предлажемо неколико савета и смерница.

Направите предвидљиво окружење и реална очекивања

Почните са предвидљивим окружењем и реалним очекивањима. Предвидљива, дневна рутина омогућава беби да предвиди шта се од ње очекује. То је почетак дисциплине. Дом је идеално место за одојчад и малу децу да проведу већину свог дана. Наравно, понекад их морамо повести са собом када морамо да обавимо неке хитне послове, али не можемо очекивати најбоље понашање малишана на вечерама, дугим поподневним сатима у тржном центру или када им је дан препун заказаних активности.

Одговорите у тренутку, мирно, као „извршни директор“

Проналажење правог тона за постављање граница може захтевати мало вежбе. Замислите да сте успешан директор фирме и да је ваше дете ваш „запослени“. Извршни директор исправља грешке других са самоувереном, командном ефикасношћу. Не користи несигурни, упитни тон, не љути се или је емотивна кад треба да делује. Наше дете треба да осети да нисмо нервозни због његовог понашања или амбивалентни у погледу успостављања правила. Оно налази утеху у томе кад га водимо.

Кад детету држимо „предавање“, грдимо га и кажњавамо, не дајемо му јасноћу која му је потребна, а уз то можемо изазвати осећај стида и кривице. Увек је боље да једноставно кажете: „Нећу ти дозволити да то урадиш. Ако то поново бациш, мораћу да га однесем”. Важно је да реагујете одмах, кад тренутак прође онда је прекасно за овакав корак. Боље сачекајте следећу ситуацију!

Говорите у првом лицу

Родитељи често имају навику да себе називају „мама“ или „тата“. Говорите у првом лицу како бисте изградили најискренију и директну комуникацију. Мала деца тестирају границе да би разјаснила правила. Када кажем: „Мама не жели да Лазар удари пса“, свом детету не дајем директну („ти“ и „ја“) интеракцију која му је потребна.

Нема тајм-аута

Тајм-аут метода или „пауза“ посебно је популарна код савремених родитеља. Међутим, управо је Магда Гербер, као стручњак за одојчад и малу децу, била против оваквих „трикова“.

Пауза од чега, од живота? – Магда Гербер

Магда је веровала у директан, искрен језик између родитеља и детета. Није веровала у трикове попут „тајм-аута“, посебно када за циљ имају да контролишу понашање детета или да га казне. Ако се дете лоше понаша негде на јавном месту, оно обично показује да је уморно, да губи контролу и да му треба сигурно, познато окружење. Носити дете до аута да иде кући, чак и ако удара и вришти, начин је да се реши проблем. Понекад је дете бесно код куће, и у том случају потребно је да га одведемо у његову собу да тамо млатара рукама и ногама, али и да плаче у нашем присуству, све док се не смири и не поврати самоконтролу. Све ово нису казне, већ брижни начини да се одговори на дететове фрустрације и бес.

Укажите на последице

Малишан се најбоље учи дисциплини када искуси природне последице свог понашања, а не неповезану казну као што је тајм-аут. Ако дете баци храну, његово или њено време за оброк је завршено. Ако дете одбија да се обуче, данас не идемо у парк. Ови одговори родитеља привлаче дететов осећај правичности. Дете и даље може негативно да реагује на последицу, али се не осећа изманипулисано или посрамљено.

Не кажњавајте дете због плача

Деци су потребна правила како би се лепо понашала, међутим то не значи да треба да стопирамо њихове емоционалне реакције на границе које постављамо. Детињство може бити време интензивних, конфликтних осећања. Деца ће можда морати да изразе бес, фрустрацију, збуњеност, исцрпљеност и разочарење, посебно ако не добију оно што желе јер смо поставили границу. Детету је потребно да безбедно изрази своја осећања без нашег осуђивања. Можда ће му требати јастук за ударање – дајте му један.

Безусловна љубав

Када повучемо своју наклоност према детету како бисмо га дисциплиновали, учимо дете да наша љубав и подршка нису безусловни и да могу да нестану због његовог лошег понашања. Како то може да подстакне осећај сигурности? Овакво “условно родитељство“ може да нанесе штету детету. Како расте малишан може да негодује, не верује и не воли своје родитеље, осећа кривицу, стид и недостатак сопствене вредности.

Избегните батине

Односу поверења између родитеља и детета највише штете могу донети батине. Ударање је показатељ насилног понашања. Уколико дете добија батине, веће су шансе да и само постане агресивно.

Намерно наношење бола детету не може се радити са љубављу. Нажалост, дете често учи да повезује то двоје.

Волети своје дете не значи  да треба стално да га чинимо срећним и избегавамо борбу за моћ. Неретко је потребно да урадимо оно што нам је најтеже – да кажемо „Не“ и да то мислимо. Наша деца заслужују наше директне, искрене одговоре како би могла да разликују „исправно“ од „погрешног“, и да развију аутентичну самодисциплину потребну за самопоштовање и поштовање од стране других. Да цитирамо још једном Магду Гербер: „Циљ је унутрашња дисциплина, самопоуздање и радост у чину сарадње“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Дечји терапеут и васпитач Магда Гербер: „Недостатак дисциплине није љубав, то је занемаривање.“"

  1. Velja каже:

    Ako je okruzenje negativno ne moze se traziti od deteta da bude pozitivno.Ako je porodica zdrava i drzava ce biti ok.Ali svedoci smo da je porodica unistena i samim tim i drzava.Odrasli treba da su primer deci tako da deca nisu kriva vec odrasli koji su negativci i daju los primer deci

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама