„Ma ono samo traži pažnju“, „Razmaženo je, sve mu dozvoljavaju“, „On mora da je uvek u centru pažnje“ i slične rečenice možemo čuti kada su u pitanju neka deca. Ono na šta nas je Frojd početkom prošlog veka upozoravao danas je sve češće – deca su gladna ljubavi.
Uvreženo je mišljenje da ako deci sve daješ ona će postati razmažena, što i jeste tako samo ako se doda: sve osim ljubavi! Onda će je tražiti na sve načine a najčešće će dobijati materijalne stvari umesto toga, tablete i telefone, slatkiše i igračke i neće se time zasititi nego će tražiti sve više i više jer je sve manje i manje voljeno. Kada deca ne dobiju ljubavi (zagrljaj, utehu, pohvalu, priča, zainteresovanost za njihov dan, vreme, interesovanja, provođenje vremena zajedno, objašnjavanje svojih osećanja i sveta oko njih) onda kada im je potrebna i kada je traže, tražiće je mnogo više i učestalije.
Paradoksalno, odrašće u one ljude za koje će mnogi reći da su željni pažnje, željni da im se drugi dive i da im pokazuju naklonost zaključujući da su ih roditelji previše ljuljali, mazili i pazili, a upravo je suprotno. Roditelji nisu obraćali pažnju na stvarne potrebe deteta, na njega kao na ličnost u nastajanju, kao na misleće biće, kao na nekog ko je tu, stvaran i prisutan…
Izvor: Mojpsiholog
Napišite odgovor