Roditelji često opravdavaju loše navike i postupke deteta, jer smatraju da su to samo faze koje će brzo proći. Međutim, postoje situacije u kojima bi mame i tate trebalo odmah da reaguju.
Psiholozi upozoravaju da sledeće probleme u ponašanju nikako ne smete ignorisati:
Dete vas prekida dok govorite
Zašto ne treba ignorisati: Vaše dete je vrlo pričljivo i želi stalno da vam nešto kaže ili da vas pita, a samim tim neprestano prekida vaš razgovor s drugim ljudima. Psiholozi savetuju da je neophodno naučiti dete da ne skreće previše pažnju na sebe i da mora biti tolerantno i pružiti šansu drugima da govore. Ovaj problem treba rešavati u ranom detinjstvu.
Kako rešiti: Ako ste kod prijatelja ili imate goste, detetu pre posete objasnite, uz razumevanje i bez osude unapred da ne sme da vas uznemirava dok razgovarate, osim ako situacija nije baš hitna. „Nemoj da me prekidaš dok govorim, kao kad smo bili kod kumova prošlog vikenda!“ uz oštar ton, nije način. Umesto toga, čučnite, pogledajte dete u oči i blago mu objasnite da baš retko imate priliku da se ispričate sa tetkom koja sada dolazi i da ne želite da vas prekida osim ako je nešto stvarno važno (dajte primer važnog).
Potrudite se da dok pričate dete radi nešto zabavno sa strane, a ako neće da se odvoji od vas, onda mu objasnite da mora mirno da sedi. Obavezno kada završite razgovor dozvolite detetu da vas pita ili vam saopšti ono što je htelo.
Dete je tokom igre nasilno
Zašto ne treba ignorisati: Ako se vaše dete tokom igre sa drugarima stalno gura, štipa ili otima stvari, onda je jasno da imate problem s agresivnim ponašanjem. Ako ovo ne sprečite dok je dete malo, psiholozi ističu da je već od 8. godine teže vaspitati agresivno dete i ukazati mu na pogreške. Ako ne reagujete na vreme dijete će nasilje prihvatiti kao opravdan način ponašanja.
Kako rešiti: Prvo, potražite uzrok zbog kog se dete tako ponaša. Da li možda trpi nasilje? Da li je dobio nedavno batu ili seku? Da li se nešto drugo važno promenilo u njegovom životu? Ako utvrdite uzrok, s detetom razgovarajte i pomozite mu da prevaziđe situaciju. Takođe, recite detetu da, iako razumete je možda ljuto, besno, ipak ne sme da taj bes iskaljuje na drugima. Objasnite da ćete morati da završite igru i krenete kući ako neko bude bio povređivan tokom igre.
Uvek je dobra ideja da dete upišete i na neki sport, kako bi trošilo i višak energije. A ako sami ne uspevate da rešite problem, nikako ne pribegavajte kaznama, pretnjama ili batinama. Imajte na umu da vaše dete ima problem, ništa manji nego kad ga nešto boli ili ima temperaturu. U tim situacijama obično potražite pomoć lekara ako temperatura ne prođe, pa je logično da to uradite i kada dete ima problem sa ponašanjem – obratite se psihologu.
Pravi se da vas ne sluša (ili da ne čuje)
Zašto ne treba ignorisati: Ako vašem detetu ponovite nekoliko puta da vam nešto donese ili da pokupi igračke, a ono ne reaguje, onda ste već u problemu. Nikako nemojte popustiti i sami uraditi ono što ste tražili od deteta, time ćete samo poslati poruku da, ako ono samo ne želi, vi ćete sve umesto njega. Ne možete se onda ljutiti što ne posluša iz prva.
Kako rešiti: Kada detetu dajete instrukciju da nešto uradi, a ono ne posluša iako je čulo, priđite mu, stavite ruke na njegova ramena, pogledajte ga u oči, izgovorite njegovo ime i recite mu šta treba učiniti.
4. Dete zauzima loš stav
Zašto ne treba ignorisati: Ako vaše dete „prevrne“ očima kada ga kritikujete ili počne da vam se ruga i ponavlja vaše reči, nikako nemojte zanemariti ovakvo ponašanje. Mnogi roditelji misle da je ovo samo jedna od faza odrastanja i da će proći, ali, iako je to ponekad tako, ipak nije reč o nečemu što treba ignorisati.
Kako rešiti: Objasnite lepo detetu da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Nikad se i sami ne ponašajte prema drugima ili samom detetu slično, ne prevrćite očima na njegovo ponašanje ili reči. Na ovakvo detetovo ponašanje, ne uzvraćajte vikom ili istim ponašanjem. Jednostavno prekinite komunikaciju uz reči da će moći da vam se obrati sledeći put kada to učini sa poštovanjem.
5. Dete previše laže
Zašto na treba ignorisati: Laž je, u ranom detinjstvu, najčešće samo plod dečje mašte. I onda kada to prepoznate, ne treba da sputavate maštu, ali ako dete laže osnovne stvari o sebi, onda je već vreme da reagujete. Psiholozi upozoravaju da previše laži kod male dece mogu uticati na njih tako što nikada neće prihvatiti ko su zaista, već će često lagati i smatrati da je to prihvatljivo.
Kako rešiti: Sigurni smo da ste već objasnili detetu da je loše lagati i da uvek treba reći istinu, čak iako je istina nešto loše. Pre nego što ste to uradili, postoji jedna još važnija stvar. Dete nikad ne smete lagati, niti smete lagati nekog drugog pred detetom. To roditelji vrlo često čine, pa slažu vaspitačicu, kasnije učiteljicu, iako ih dete sluša i čuje da govore neistine. Naravno, dete uči po modelu, i nemate prava da se ljutite ako i vama sutra uradi isto.
Sledeći korak je da, kada vam dete kaže istinu, ono zbog toga ne bude kažnjeno. Šta god da je istina. Razgovarajte, pokažite razumevanje.
S druge strane, postoji još jedan trik koji je mnogim roditeljima upalio. Kada vam dete kaže nešto za šta ste procenili da je laž, recite: „Čula sam šta si rekao, ali ću se praviti da nisam i daću ti šansu da mi sad kažeš istinu.“