Влада Србије је данас и званично донела одлуку – прво полугодиште завршиће се у понедељак, уместо у петак, како је предвиђено школским календаром за ову школску годину.
Та одлука донета је тако да је свима остављено мање од ЈЕДНОГ радног дана да заврше све оно што би требало да буде завршено до краја полугодишта.
Родитељи деце која не иду у продужени боравак морају сада да проналазе начин да збрину децу наредне недеље. О томе су обавештени у последњи час. Деца која би требало да поправе оцене то ће радити у на пречац измењеним околностима, а о томе какве све обавезе и проблеми чекају наставнике због ове нагле одлуке, разговарали смо с наставницом српског језика Мајом Радовић.
„Пре почетка сваке школске године, сви наставници, стручна већа предају годишње планове, месечне планове, прави се годишњи план рада школе, где су за сваки месец предложене одређене активности. Кад све те планове укрстимо са законима и правилницима из области о образовања (о броју дозвољених провера, броју оцена, врсти оцењивања…) добијамо врло сложен задатак да све што се према плановима мора остварити, све обавезне и додатне активности ускладимо и да у том процесу испоштујемо закон и што мање оптеретимо ученике. Кад смо све то „упаковали“ и испланирали, ми напречац добијамо информацију да школску годину морамо да завршимо у року од ЈЕДНОГ радног дана.“ – објашњава Радовић за Зелену учионицу.
Како каже, и та последња недеља није време када се не ради ништа, већ је јасно испланирано шта мора бити урађено.
„Чак и закључивање оцена иде до последњег дана јер сви закони прописују да дете ни у ком случају не сме да буде оштећено. И с тим се, наравно, сви слажемо. Али то онда значи да им ми дајемо шансу да одговарају и поправе оцене до последњег дана. Јер није оцена нешто што дефинише yспех детета из датог предмета само у том одређеном тренутку када се раде провере. Циљ није ,,ухватити” у знању и незнању. Циљ је да науче. На последњу недељу се, дакле, апсолутно рачуна и то не само у контексту одговарања за бољу оцену. Та недеља је осмишљена унапред и ускратити је деци и свима нама, недопустиво је.“ – каже наставница Маја.
Она додаје и да је, заправо, последња недеља период у ком се реализују можда и најважније активности и деца у њој највише уживају и највише јој се радују.
„И најважније активности у смислу повезивања, дружења, развоја емпатије, солидарности и бриге једних за друге посебно на значају добију те последње недеље. Јер тад смо растерећени од онога што је усвајање знања, и у духу празника, усредсређени смо једни на друге. Све оне најлепше активности, све оно на чему се инсистира, развој емпатије, другарства, солидарности, све то некако на крају полугодишта буде заокружено и посебно добије на значају. У нашој школи сада, рецимо, имамо дивну хуманитарну акцију прикупљања пакетића за децу из социјално угрожених категорија и децу са Косова и Метохије. То је сад обустављено пре времена, што вероватно утиче и на број прикупљених пакетића.“ – објашњава Маја Радовић, наставница у ОШ „Јован Миодраговић“ из Београда.
И не само то. Многе друге активности биле су предвиђене у већини школа, попут Тајног Деда Мраза, игре коју деца ишчекују читаве године, приредби, маскенбала.
„Мом детету је најжалије управо што ће, вероватно, бити отказан маскенбал. Ту је прављење честитки, наставницима и родитељима, новогодишњи базари где се сви окупимо и заиста будемо једна заједница – наставници, ђаци и родитељи. У овом периоду се скупимо око заједничког циља и у тој топлијој атмосфери се још више повезујемо. Овом одлуком је то укинуто, као да није важно.“ – казала је Радовић и додала да сматра да то није добро.
Како каже, у доношењу одлуке сигурно није учествовао нити је консултован неко ко је сваки дан у учионици с децом и ко зна како се они радују кад размењују поклоне, како су задовољни кад поправе оцену, како уживају да на базару продају оно што су својим рукама направили.
„У тој последњој недељи своде се и утисци о резултатима васпитно-дисциплинских поступака, разговара са децом о томе шта смо могли боље, реализује се и друштвено-користан рад. Све је то прекинуто. Замислите ситуацију у којој је, рецимо ученик добио некакву дисциплинску меру која је почела да се реализује, какву ми поруку том детету шаљемо, ако то изненада пресечемо, прекинемо, скратимо, а без очигледног ваљаног разлога? Па шаљемо поруку да све то није битно.“ – истиче Радовић.
На овај начин се, тврди она, управо потире све оно на чему се инсистира, а то је поштовање плана и програма.
„Ми, наставници, знамо и стално понављамо колико је важно да се подигне ниво флексибилности у раду с децом, да се не намећу строги оквири. Али, управо се то ради, инсистира се на строгом поштовању некаквих норми, које се, онда, напрасно секу без јасног образложења и конкретних упутстава. Такву смо исту ситуацију имали прошле године, када је школска година завршена раније, а наставници се исто овако нашли у ситуацији да сами покушавају да извуку најбоље што могу из врло лоше ситуације.“ – објаснила је Маја Радовић.
Она сматра да се оваква одлука може окарактерисати и као непоштена јер се, како је објаснила, наставницима оспорава право да своје незадовољство условима у којима раде искажу прекидом наставе, док они који доносе одлуке раде управо то исто – своје незадовољство исказују тако што прекидају активност за коју сами кажу да је од јавног значаја и не сме бити тек тако прекинута.
„Дакле, ви то НЕ СМЕТЕ, вас 75.000 у настави не може, али ми можемо да донесемо одлуку да се све сасече. Ово није само ускраћивање деци свега онога што школа даје, већ и ускраћивање права наставницима да покажу своје незадовољство. Јер, кад наставник прекине наставу, он шаље једну поруку. А то је, погледај ме, види ме, оно што ја имам да дам важно је и треба свима да буде битно у каквим условима школа ради. С друге стране, кад се настава прекине овако како је сад прекинута, шаље се управо супротна порука. Да школа НИЈЕ важна.“ – закључује наставница Маја.