Vlada Srbije je danas i zvanično donela odluku – prvo polugodište završiće se u ponedeljak, umesto u petak, kako je predviđeno školskim kalendarom za ovu školsku godinu.
Ta odluka doneta je tako da je svima ostavljeno manje od JEDNOG radnog dana da završe sve ono što bi trebalo da bude završeno do kraja polugodišta.
Roditelji dece koja ne idu u produženi boravak moraju sada da pronalaze način da zbrinu decu naredne nedelje. O tome su obavešteni u poslednji čas. Deca koja bi trebalo da poprave ocene to će raditi u na prečac izmenjenim okolnostima, a o tome kakve sve obaveze i problemi čekaju nastavnike zbog ove nagle odluke, razgovarali smo s nastavnicom srpskog jezika Majom Radović.
„Pre početka svake školske godine, svi nastavnici, stručna veća predaju godišnje planove, mesečne planove, pravi se godišnji plan rada škole, gde su za svaki mesec predložene određene aktivnosti. Kad sve te planove ukrstimo sa zakonima i pravilnicima iz oblasti o obrazovanja (o broju dozvoljenih provera, broju ocena, vrsti ocenjivanja…) dobijamo vrlo složen zadatak da sve što se prema planovima mora ostvariti, sve obavezne i dodatne aktivnosti uskladimo i da u tom procesu ispoštujemo zakon i što manje opteretimo učenike. Kad smo sve to „upakovali“ i isplanirali, mi naprečac dobijamo informaciju da školsku godinu moramo da završimo u roku od JEDNOG radnog dana.“ – objašnjava Radović za Zelenu učionicu.
Kako kaže, i ta poslednja nedelja nije vreme kada se ne radi ništa, već je jasno isplanirano šta mora biti urađeno.
„Čak i zaključivanje ocena ide do poslednjeg dana jer svi zakoni propisuju da dete ni u kom slučaju ne sme da bude oštećeno. I s tim se, naravno, svi slažemo. Ali to onda znači da im mi dajemo šansu da odgovaraju i poprave ocene do poslednjeg dana. Jer nije ocena nešto što definiše yspeh deteta iz datog predmeta samo u tom određenom trenutku kada se rade provere. Cilj nije ,,uhvatiti” u znanju i neznanju. Cilj je da nauče. Na poslednju nedelju se, dakle, apsolutno računa i to ne samo u kontekstu odgovaranja za bolju ocenu. Ta nedelja je osmišljena unapred i uskratiti je deci i svima nama, nedopustivo je.“ – kaže nastavnica Maja.
Ona dodaje i da je, zapravo, poslednja nedelja period u kom se realizuju možda i najvažnije aktivnosti i deca u njoj najviše uživaju i najviše joj se raduju.
„I najvažnije aktivnosti u smislu povezivanja, druženja, razvoja empatije, solidarnosti i brige jednih za druge posebno na značaju dobiju te poslednje nedelje. Jer tad smo rasterećeni od onoga što je usvajanje znanja, i u duhu praznika, usredsređeni smo jedni na druge. Sve one najlepše aktivnosti, sve ono na čemu se insistira, razvoj empatije, drugarstva, solidarnosti, sve to nekako na kraju polugodišta bude zaokruženo i posebno dobije na značaju. U našoj školi sada, recimo, imamo divnu humanitarnu akciju prikupljanja paketića za decu iz socijalno ugroženih kategorija i decu sa Kosova i Metohije. To je sad obustavljeno pre vremena, što verovatno utiče i na broj prikupljenih paketića.“ – objašnjava Maja Radović, nastavnica u OŠ „Jovan Miodragović“ iz Beograda.
I ne samo to. Mnoge druge aktivnosti bile su predviđene u većini škola, poput Tajnog Deda Mraza, igre koju deca iščekuju čitave godine, priredbi, maskenbala.
„Mom detetu je najžalije upravo što će, verovatno, biti otkazan maskenbal. Tu je pravljenje čestitki, nastavnicima i roditeljima, novogodišnji bazari gde se svi okupimo i zaista budemo jedna zajednica – nastavnici, đaci i roditelji. U ovom periodu se skupimo oko zajedničkog cilja i u toj toplijoj atmosferi se još više povezujemo. Ovom odlukom je to ukinuto, kao da nije važno.“ – kazala je Radović i dodala da smatra da to nije dobro.
Kako kaže, u donošenju odluke sigurno nije učestvovao niti je konsultovan neko ko je svaki dan u učionici s decom i ko zna kako se oni raduju kad razmenjuju poklone, kako su zadovoljni kad poprave ocenu, kako uživaju da na bazaru prodaju ono što su svojim rukama napravili.
„U toj poslednjoj nedelji svode se i utisci o rezultatima vaspitno-disciplinskih postupaka, razgovara sa decom o tome šta smo mogli bolje, realizuje se i društveno-koristan rad. Sve je to prekinuto. Zamislite situaciju u kojoj je, recimo učenik dobio nekakvu disciplinsku meru koja je počela da se realizuje, kakvu mi poruku tom detetu šaljemo, ako to iznenada presečemo, prekinemo, skratimo, a bez očiglednog valjanog razloga? Pa šaljemo poruku da sve to nije bitno.“ – ističe Radović.
Na ovaj način se, tvrdi ona, upravo potire sve ono na čemu se insistira, a to je poštovanje plana i programa.
„Mi, nastavnici, znamo i stalno ponavljamo koliko je važno da se podigne nivo fleksibilnosti u radu s decom, da se ne nameću strogi okviri. Ali, upravo se to radi, insistira se na strogom poštovanju nekakvih normi, koje se, onda, naprasno seku bez jasnog obrazloženja i konkretnih uputstava. Takvu smo istu situaciju imali prošle godine, kada je školska godina završena ranije, a nastavnici se isto ovako našli u situaciji da sami pokušavaju da izvuku najbolje što mogu iz vrlo loše situacije.“ – objasnila je Maja Radović.
Ona smatra da se ovakva odluka može okarakterisati i kao nepoštena jer se, kako je objasnila, nastavnicima osporava pravo da svoje nezadovoljstvo uslovima u kojima rade iskažu prekidom nastave, dok oni koji donose odluke rade upravo to isto – svoje nezadovoljstvo iskazuju tako što prekidaju aktivnost za koju sami kažu da je od javnog značaja i ne sme biti tek tako prekinuta.
„Dakle, vi to NE SMETE, vas 75.000 u nastavi ne može, ali mi možemo da donesemo odluku da se sve saseče. Ovo nije samo uskraćivanje deci svega onoga što škola daje, već i uskraćivanje prava nastavnicima da pokažu svoje nezadovoljstvo. Jer, kad nastavnik prekine nastavu, on šalje jednu poruku. A to je, pogledaj me, vidi me, ono što ja imam da dam važno je i treba svima da bude bitno u kakvim uslovima škola radi. S druge strane, kad se nastava prekine ovako kako je sad prekinuta, šalje se upravo suprotna poruka. Da škola NIJE važna.“ – zaključuje nastavnica Maja.