Од тренутка када се на штапићу показала бледа цртица, охрабривала сам саму себе и говорила Могу ја то.

19 новембра, 2022

Мислила сам да након двоје деце све знам и све могу. Треће дете биће само слатки шлаг на торти. Колико сам само била у заблуди.

Од тренутка када се на штапићу показала бледа цртица, охрабривала сам саму себе и говорила Могу ја то. Она која зна, која све може, којој није тешко једном руком успавати дете, а другом променити пелену другом детету. Па зар ја нисам експерт за подизање деце?! Ја сам она која је рођена да буде мама.

Нисам те планирала, то не, али нисам никада ни помислила да када си већ стигао, не будем ту уз тебе. Али, да је барем онако лако како сам замишљала да ће с трећим бити. Није. Далеко од тога. Јеси ли ти крив? Ма какви.

Од првог дана мислила сам да ми је све у малом прсту, да ме ништа не може изненадити. Скинула сам килограме након две бебе, скинућу их опет без проблема, само што сам предвидела да ћу имати два малца која ћу гањати да поједу своје оброке, а обоје ће увек остављати полупразне тањире које ми је жао да проспем, па би завршавали управо у мојим устима. Килогами су само ишли горе, а доктори се чудили – зар с трећом трудноћом једноставно не могу бити мало паметнија?

Ти се не сећаш дана када си се родио. Наравно да не. Али ја се сећам. Како сам наивна била када сам помислила да ће порођај с трећим дететом бити лакши него икад. Мислила сам да су твоји брат и сестра већ разрадили тај пут и ти си дословно само могао да испаднеш напоље. Догодило се наравно супротно. Рађала сам те дуже и теже него прво двоје.

Али једном када си коначно дошао на свет веровала сам – сад ће све бити лакше. Једва сам чекала да дођемо кући и да уђемо у ону слатку рутину спавања, храњења и мажења. Ма ja сам ветеранка, наравно да ћу бити супер мама која све завршава у ходу – и децу и бебу и све. Али ни то није могло бити онако како сам замишљала. Од како си стигао кући прво на што сам могла заборавити је нормално спавање. Грчеви су дошли ниоткуда – вриштао си сатима, ниси никако спавао, будио си брата и сестру, а када си коначно мало задремао они су својом буком будили тебе. Уместо идиличне породице одједном смо постали манични лудаци који плачу и вичу од јутра до сутра.

А дојење? Па чак ни то није могло бити нормално. Иако су моје дојке биле крцате млеком ти си једноставно одбијао да их узмеш како треба па су се створиле рагаде и бол је била константна. Али ја сам супер мама која није одустајала и таман кад си коначно научио како поштено повући те хектолитре мог млека догодила се грозна алергијска реакција на кравље млеко због које сам се на шест месеци морала да се одрекнем свега оног што највише волим – сирева, сладоледа и јогурта.

Стварно ниси могао изабрати бољи начин да ме шутнеш онакву уморну и нервозну.

Кад си проходао и кренуо у свој свет стварно никада ниси могао да не направиш неку штету. Одједном сам имала двогодишњака који је јак као Херкул и несташан као вртић пун деце, а чак ни није било довољно то што по целе дане само разбацујеш около већ си и своје одвикавање од пелена морао зачинити на најгори могући начин.

Добро знам да си сваки пут посматрао брата и сестру како одлазе на тоалет да обаве нужду па ми зато није јасно зашто ти није пало на памет да их копираш, а не да, кад год ја скренем поглед ти вешто скинеш своју пелену и обавиш то на сред пода. Па мислила сам да млађа деца воле да копирају старије, мислила сам да ће тобом све бити најлакше, а не овако. И у ствари, не знам од кога си покупио све те твоје тантруме кад су твоји брат и сестра с тим престали пре него што си ти уопште био свестан те дечје потребе. Зар си стварно осећао потребу да као најмлађе члан породице увек будеш најгласнији?

Не знам. Је ли стварно био проблем у мени. Јесу ли моја очекивања у вези са тобом била превисока? Јесам ли баш толико погрешила када сам мислила да сам након двоје деце способна жмурећи, с једном руком у џепу, одгајати још једно дете. Хм, да, мислим да је у томе у ствари највећи проблем. Оно када таман помислимо, е сада све знамо, сада ће бити лакше, ви деца очигледно имате радаре да баш онда све буде супротно. Да – да, тек сам с трећим дететом схватила да је све у вези са децом само и искључиво – непредвидиво. Исто тако нисам могла предвидети онда док си био само цртица на штапићу да ћеш након моје двоје љубљене деце баш ти бити онај који ће мене највише љубити, највише тражити и највише засмејавати. Толико сам тога научила од тебе, а опет толико мало сам сазнала да ми се сада чини да би у случају четврте трудноће уместо више, знала још мање него што сада знам.

Ти си мој трећи изазов, мој трећи различити карактер, моја трећа љубав.

Зато ти опраштам и рагаде и трудове и каку размазану по поду. Знам ти си дете, а ја мама која зна пуно, али никада неће знати све.

Извор: Index.hr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама