Mislila sam da nakon dvoje dece sve znam i sve mogu. Treće dete biće samo slatki šlag na torti. Koliko sam samo bila u zabludi.
Od trenutka kada se na štapiću pokazala bleda crtica, ohrabrivala sam samu sebe i govorila Mogu ja to. Ona koja zna, koja sve može, kojoj nije teško jednom rukom uspavati dete, a drugom promeniti pelenu drugom detetu. Pa zar ja nisam ekspert za podizanje dece?! Ja sam ona koja je rođena da bude mama.
Nisam te planirala, to ne, ali nisam nikada ni pomislila da kada si već stigao, ne budem tu uz tebe. Ali, da je barem onako lako kako sam zamišljala da će s trećim biti. Nije. Daleko od toga. Jesi li ti kriv? Ma kakvi.
Od prvog dana mislila sam da mi je sve u malom prstu, da me ništa ne može iznenaditi. Skinula sam kilograme nakon dve bebe, skinuću ih opet bez problema, samo što sam predvidela da ću imati dva malca koja ću ganjati da pojedu svoje obroke, a oboje će uvek ostavljati poluprazne tanjire koje mi je žao da prospem, pa bi završavali upravo u mojim ustima. Kilogami su samo išli gore, a doktori se čudili – zar s trećom trudnoćom jednostavno ne mogu biti malo pametnija?
Ti se ne sećaš dana kada si se rodio. Naravno da ne. Ali ja se sećam. Kako sam naivna bila kada sam pomislila da će porođaj s trećim detetom biti lakši nego ikad. Mislila sam da su tvoji brat i sestra već razradili taj put i ti si doslovno samo mogao da ispadneš napolje. Dogodilo se naravno suprotno. Rađala sam te duže i teže nego prvo dvoje.
Ali jednom kada si konačno došao na svet verovala sam – sad će sve biti lakše. Jedva sam čekala da dođemo kući i da uđemo u onu slatku rutinu spavanja, hranjenja i maženja. Ma ja sam veteranka, naravno da ću biti super mama koja sve završava u hodu – i decu i bebu i sve. Ali ni to nije moglo biti onako kako sam zamišljala. Od kako si stigao kući prvo na što sam mogla zaboraviti je normalno spavanje. Grčevi su došli niotkuda – vrištao si satima, nisi nikako spavao, budio si brata i sestru, a kada si konačno malo zadremao oni su svojom bukom budili tebe. Umesto idilične porodice odjednom smo postali manični ludaci koji plaču i viču od jutra do sutra.
A dojenje? Pa čak ni to nije moglo biti normalno. Iako su moje dojke bile krcate mlekom ti si jednostavno odbijao da ih uzmeš kako treba pa su se stvorile ragade i bol je bila konstantna. Ali ja sam super mama koja nije odustajala i taman kad si konačno naučio kako pošteno povući te hektolitre mog mleka dogodila se grozna alergijska reakcija na kravlje mleko zbog koje sam se na šest meseci morala da se odreknem svega onog što najviše volim – sireva, sladoleda i jogurta.
Stvarno nisi mogao izabrati bolji način da me šutneš onakvu umornu i nervoznu.
Kad si prohodao i krenuo u svoj svet stvarno nikada nisi mogao da ne napraviš neku štetu. Odjednom sam imala dvogodišnjaka koji je jak kao Herkul i nestašan kao vrtić pun dece, a čak ni nije bilo dovoljno to što po cele dane samo razbacuješ okolo već si i svoje odvikavanje od pelena morao začiniti na najgori mogući način.
Dobro znam da si svaki put posmatrao brata i sestru kako odlaze na toalet da obave nuždu pa mi zato nije jasno zašto ti nije palo na pamet da ih kopiraš, a ne da, kad god ja skrenem pogled ti vešto skineš svoju pelenu i obaviš to na sred poda. Pa mislila sam da mlađa deca vole da kopiraju starije, mislila sam da će tobom sve biti najlakše, a ne ovako. I u stvari, ne znam od koga si pokupio sve te tvoje tantrume kad su tvoji brat i sestra s tim prestali pre nego što si ti uopšte bio svestan te dečje potrebe. Zar si stvarno osećao potrebu da kao najmlađe član porodice uvek budeš najglasniji?
Ne znam. Je li stvarno bio problem u meni. Jesu li moja očekivanja u vezi sa tobom bila previsoka? Jesam li baš toliko pogrešila kada sam mislila da sam nakon dvoje dece sposobna žmureći, s jednom rukom u džepu, odgajati još jedno dete. Hm, da, mislim da je u tome u stvari najveći problem. Ono kada taman pomislimo, e sada sve znamo, sada će biti lakše, vi deca očigledno imate radare da baš onda sve bude suprotno. Da – da, tek sam s trećim detetom shvatila da je sve u vezi sa decom samo i isključivo – nepredvidivo. Isto tako nisam mogla predvideti onda dok si bio samo crtica na štapiću da ćeš nakon moje dvoje ljubljene dece baš ti biti onaj koji će mene najviše ljubiti, najviše tražiti i najviše zasmejavati. Toliko sam toga naučila od tebe, a opet toliko malo sam saznala da mi se sada čini da bi u slučaju četvrte trudnoće umesto više, znala još manje nego što sada znam.
Ti si moj treći izazov, moj treći različiti karakter, moja treća ljubav.
Zato ti opraštam i ragade i trudove i kaku razmazanu po podu. Znam ti si dete, a ja mama koja zna puno, ali nikada neće znati sve.
Izvor: Index.hr