Знам како се осећате. Као и ја, прогутате кнедлу сваки пут кад чујете фразе као што су „он је јединац” или „синдром јединаца”. Знам како вам се стомак окрене кад крену да вам набрајају разлоге због којих бисте МОРАЛИ да имате још једно дете. Неки иду толико далеко да вас етикетирају као себичне зато што свом детету нисте родили брата или сестру.
Можда имате само једно дете зато што не можете да родите друго или зато што још чекате на ред за вештачку оплодњу. Можда сте прошли кроз огроман стрес покушавајући да добијете вашег првог анђела и можда је то толико дуго трајало, да нисте још у стању да кроз то пролазите поново.
Можда сте имали трауматичан и тежак порођај и прошли кроз постпорођајну депресију. Можда не можете да приуштите друго дете. Можда… можда једноставно осећате да је једно дете довољно да будете срећна породица.
Шта год да је разлог томе што имате само једно дете, упамтите – то је сасвим у реду. Не морате никоме да се правдате.
Знам и да је тешко бити љубазан кад вас питају за друго дете и са осмехом скренути тему на нешто друго. Нисте тражили ничији савет, али опет, из неког разлога, други осећају потребу да вам кажу своје мишљење:
Али мораш јој родити брата или сестру! Ко ће јој помоћи да брине о теби кад остариш?
Па зар не видиш да је усамљен? Ко ће се играти с њим док одраста?
Видиш како лепу децу правите! Морате направити још једно…
Ох, ако чекате да вам се побољша ситуација, неће никад бити добар тренутак. Ићи ће то само од себе, где је једно ту је и друго.
Зар не видиш колико жели брата или сестру? Зар ти није жао?
С другим је све лакше, видећеш.
Упркос популарном веровању да је ваше дете мање срећно од деце која имају браћу или сестре, истина је да имати брата или сестру не гарантује да ћете имати пријатеља за читав живот, као што ни то што је неко јединац не значи да ће бити усамљен у животу. Нико не може оспорити да бити јединац има своје негативне стране. Али, зашто се само на њих фокусира данашње друштво?
Зашто нико не помиње добре стране? Као на пример то да су истраживања показала да су деца јединци независнија и самосталнија од оних који имају браћу и сестре.
Сва та непристојна питања и притисци на родитеље који имају само једно дете више говорe о људима који та питања постављају.
На крају, без обзира на то да ли имате једно дете зато што сте тако хтели или зато што другачије нисте могли, знајте да то не значи да је ваше дете само на свету, као што покушавају да вам представе. Број деце коју сте донели на овај свет није мерило ваше вредности као родитеља. И не тиче се никог сем вас. Подједнако сте храбри и вредни као и мајке које имају двоје, троје, петоро деце.
Баш као што ни ваш јединац или јединица нису мање вредни од оне деце која имају браћу и сестре. И тога треба увек да буде свестан.
T. A.
Mislim da su više sebični oni roditelji koji smatraju da imati decu znači imati nekog da se brine o njima i ceo život im nabijati na nos kako su se oni žrtvovali za decu i da treba da im ta deca uzvrate tako što će svoj život podrediti roditeljima. Najgori sebičluk. Bolje i nemati decu ako im na rođenju još određuješ njihovu sudbinu tako što će ostati pored roditelja da brinu o njima,zarad svoje sreće i izbora.
Ljudi koji postavljaju ovakva pitanja ,zasto jedno dete,postavljaju i pitanje ,zasto dvoje dece ,zasto ne i trece,…manje si majka ako nemas troje ,petoro,desetoro…zgrozena sam…
Bravo za komentar
Bravo za komentar?apsolutno se slažem sa vama.
Ovo je ocigledno pisao bas neko ko ima jedno, ili nema dece uopšte. Clanak deluje ka opravdanje i „pranje“ sopstvene savesti. Opravdani su jedino zdravstveni razlozi, vecina drugog su samo izgovori i kukavičluk.
Ma nakotite desetoro ko vam brani,pa posle kukajte kako ste mnogo voleli decu,pa su tu dobri ljudi da vam pomognu.Sada je to normalno pa deca su uspesnija i bolja kad ih je vise itd.Evo sada ce i pomoc da dobijete,samo sto ce to neodgovorni roditelji na sebe da spiskaju a onda trazite opet pomoc.Nije stvar u broju dece nego u neodgovornim roditeljima,takvi i ne primecuju da im deca pate.Strasno.
Ana, a ko ste pa Vi da sudite o tome da li je dobro ili lose imati jedno dete? Ja sam majka dvoje dece, ali podrzavam i porodice koje se odluce za jedno, pa sta! Mogu, dakle sposobni su, imaju uslove, ali ne zele- njihova stvar. Znate li sta je kukavicluk? Kad majka rodi desetoro, pa poturi decu pred kamere da kukaju, a ove starije gurne da cuvaju mladje po ceo dan. Takvi i nemaju savest! A ovo sto ste lupili za pranje sopstvene savesti, ja verujem da ste Vi licno zarad okoline i rodili drugo dete, da Vas ne bi pekla savest.
Ahahaha, hahahaha, eto, ti si upravo ta koja zabija nos u tudje serpe. Imam transfer blama citajuci tvoj komentar. Imam troje dece…
Draga Milena, je li Vam dobro? Ako vec osudjujete „guranje noseva“, zasto vi gurate svoj nosic u moj komentar? Nemate potrebe da budete tako sarkasticni i agresivni, pa Vi ste majka cak TROJE dece, zaboga…Ko ce decu da cuva ako Vi dozivite jos jedan „transfer blama“ i pozli Vam. Smejurija od zene!
I jos nesto: ako ste primetili nisam rekla da je kukavicluk roditi desetoro, vec roditi ih pa apelovati na siru javnost da pomogne, pa samim tim i na mene; ne guram nos u to koliko ko ima dece ako moze da ih izdrzava i ako meni ne drobi koliko ih imam ja. Onog trenutka kad neko predje granicu i dovodi u pitanje Vase razloge zasto imate toliko i toliko dece ili ih nemate uopste, sigurno da Vam nece biti svejedno.
Znaci svi moramo imati desetoro dete i to je prihvatljivo za okolinu,a jedno dete nije nikako…
Тачно тако сам се осећала седам година.
Čitam i po ko zna koji put mogu da primetim: standardna netolerancija i netrpeljivost među ženetinama…. kao na licitaciji…“ko da više“…. a onda nas „čudi“ odnos muškaraca prema ženama! Ccccccc… lepo jedna reče nekom prilikom: „Mi žene ćurke…“
Izvinite, ali primecujem i Vase ime medju mnogobrojnim raspravama ovde. Prvo krenite od sebe…
Ja onom ko me pita što imam jedno, najiskrenije u par rečenica ispričam kako smo i beba i ja jedva preživeli. Na to obično pognu glavu i ćute, i više nikad ne pitaju, zašto imamo samo jedno dete.
Управо речено – НЕПРИСТОЈНО ПИТАЊЕ И ТАЧКА. Ако их после тога није срам, вероватно су такви у животу за све па без блама. Мој супруг као једино дете није нпр смео да се роди јер је његова мама имала озбиљну операцију на срцу, те је посетила доктора тек пред порођај. Други пут се није усуђивала. Не осуђујмо олако,пођимо ипак прво од себе.