Мајке, шта год радиле, ваша деца ће опет имати шта да испричају на психотерапији!

13 октобра, 2020

Овај текст је за све оне мајке које очајнички желе да буду перфектне, али некако не иде

Када бих могла да проживим живот из почетка, ево шта бих променила:

Свом сину бих говорила: “Драги, не мораш постати инжењер, не мораш чак бити ни адвокат. Није важно шта ћеш бити кад одрастеш. Желиш бити фудбалски коментатор – супер! Кловн у тржном центру? Браво!”

И када тај мој син напуни тридесет година, доћи ће код мене сав знојав, ћелав и са размазаном кловновском шминком на лицу и рећи ће:

“Мама, имам тридесет година и радим као кловн у тржном центру! Да ли је то живот који си хтела за мене? Шта си мислила, побогу? Зашто си ми дозволила да се играм уместо да учим математику? Зашто ми ниси рекла колико је важно образовање?”

Ја ћу га тада помиловати по ћелавој глави и рећи:

“Душо, али ја сам те само подржавала у свему што си хтео да радиш! Нисам вршила притисак на тебе. Нисам те терала да вежбаш математику кад си хтео да се играш са другарима.”

А онда ће он рећи осуђујуће: “Нисам знао до чега ће ме то довести, био сам дете, нисам могао да одлучим, али ти си то могла уместо мене да урадиш. Могла си да ме усмериш!”

Ја ћу тада да устанем, пажљиво ћу га погледати и рећи му: “То је то. На свету постоје две врсте људи: једни живе, а други траже кривца. А ако ово не разумеш, онда си ти, сине мој, идиот.”

Рећи ће само “ах” и онесвестиће се! Његова психотерапија ће трајати пет година.

ИЛИ НЕ…

Једног дана ћу добити сина и урадићу супротно. Од треће године ћу му понављати: “Не буди идиот, Владимире, размишљај о будућности. Научи математику, Владимире, ако не желиш да читав живот будеш оператет у кол центру.”

И кад напуни тридесет година, доћи ће код мене, знојав, ћелав програмер са дубоким борама и рећи ће: “Мама, имам тридесет година и радим у Гуглу. Радим двадесет сати дневно, мама. Немам породицу. Шта си мислила када си ми рекла да ће ме добар посао усрећити? Што си ме терала да учим математику?”

И рећи ћу: “Драги, али желела сам да стекнеш добро образовање! Желела сам да имаш прилику!”

А он ће мени: “Зашто ће ми, дођавола, прилике када сам несрећан, мама? Пролазим поред кловна у тржном центу и завидим му. Он је срећан! Ја сам могао бити срећан човек, али ти си ми уништила живот!”

А онда ћу ја устати, пажљиво га погледати и рећи ћу му: “Драги мој, постоје две врсте људи: једни живе, а други се стално жале. Ако ово не разумеш, онда си ти, сине мој, идиот!”

Рекао је “ах”, пао у несвест и завршио 5 година на психотерапији.

***********

Овај текст је за све оне маме које ових дана једва издржавају решавајући домаће задатке са децом. Борећи се са бесним тинејџерима, са незадовољном децом. Опустите се! Без обзира шта радиле, ваша деца ће сутра имати шта да кажу на психотерапији!

Извор: Stil.kurir.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама