Мама – биће које свако мало пожелиш да удавиш…

Мама је била четири дана код нас.

Посвађале смо се једно 43 пута.

У неколико наврата сам кретала у апотеку по нешто за смирење, не на биљној бази.

Више пута сам чак помислила да би сви повјеровали да је случајно пала са терасе.

По ко зна који пут сам јој рекла да ме нешто нервира, а она је опет рекла/урадила баш то.

Испреметала ми је пола кухиње и купатила.

На тераси је тотално другачији распоред.

Четири дана се играла, шетала, спавала с мојим сином, и док сам ја била на послу.

Сваки пут ме дочекао ручак, на кашику.

Опрала је суђе послије сваког оброка, осим оног кад сам по 27 пут била љута па јој нисам дала.

Није брисала прашину, јер зна да ћу полудити што све фигуре није вратила на св(м)оје мјесто.

Купила ми је неке крпице, а Максиму и крпице и играчке.

И један каранфилић, док је шетала па наишла на цвјећару, јер ће баш бити фин на балкону.

Накуповала је поклона за све код куће, к’о кад се враћа са бауштела у Њемачкој.

Уживала бирајући хаљину за скори одлазак у пензију, иако знам да ће тад умријети дио ње.

Пеглала ми је косу, иако нема појма о томе.

Рекла ми да ће све бити у реду, мада обје знамо да то баш и не иде тако у животу, али сам јој повјеровала.

Једва сам чекала да будем мало сама, а недостајала ми већ послије пет минута, након што сам је испратила.

МАЈКА – створење које свако мало пожелиш да удавиш, а онда, послије пет секунди, спознаш да немаш бољег пријатеља.

Зато јој је и најсличнија ријеч БАЈКА.

И да баш све то с вама мора да буде тако.

Јер то је љубав.

Пише: Јелена Пралица