Mama – biće koje svako malo poželiš da udaviš…

Mama je bila četiri dana kod nas.

Posvađale smo se jedno 43 puta.

U nekoliko navrata sam kretala u apoteku po nešto za smirenje, ne na biljnoj bazi.

Više puta sam čak pomislila da bi svi povjerovali da je slučajno pala sa terase.

Po ko zna koji put sam joj rekla da me nešto nervira, a ona je opet rekla/uradila baš to.

Ispremetala mi je pola kuhinje i kupatila.

Na terasi je totalno drugačiji raspored.

Četiri dana se igrala, šetala, spavala s mojim sinom, i dok sam ja bila na poslu.

Svaki put me dočekao ručak, na kašiku.

Oprala je suđe poslije svakog obroka, osim onog kad sam po 27 put bila ljuta pa joj nisam dala.

Nije brisala prašinu, jer zna da ću poluditi što sve figure nije vratila na sv(m)oje mjesto.

Kupila mi je neke krpice, a Maksimu i krpice i igračke.

I jedan karanfilić, dok je šetala pa naišla na cvjećaru, jer će baš biti fin na balkonu.

Nakupovala je poklona za sve kod kuće, k’o kad se vraća sa bauštela u Njemačkoj.

Uživala birajući haljinu za skori odlazak u penziju, iako znam da će tad umrijeti dio nje.

Peglala mi je kosu, iako nema pojma o tome.

Rekla mi da će sve biti u redu, mada obje znamo da to baš i ne ide tako u životu, ali sam joj povjerovala.

Jedva sam čekala da budem malo sama, a nedostajala mi već poslije pet minuta, nakon što sam je ispratila.

MAJKA – stvorenje koje svako malo poželiš da udaviš, a onda, poslije pet sekundi, spoznaš da nemaš boljeg prijatelja.

Zato joj je i najsličnija riječ BAJKA.

I da baš sve to s vama mora da bude tako.

Jer to je ljubav.

Piše: Jelena Pralica