„Mama, da li bi volela da si mršava?”
Moja osmogodišnja ćerka postavila mi je ovo pitanje. I to me je potpuno paralisalo.
Zato što ja nikada nisam rekla da želim da „budem mršava” uhvatila me je pomalo nespremnu. Ali nisam bila potpuno iznenađena pitanjem, jer me ona gleda kako vežbam i treniram a i kako govorim o zdravoj ishrani. Osim toga, i njen otac redovno odlazi u teretanu.
Dok sam je netremice gledala, znala sam tačno šta hoću da joj kažem i koju poruku da joj prenesem. Ipak odgajam tri ćerke, pokušavam da ih naučim da nikada nemaju kompleks od svog tela, da nikada ne treba da se osećaju loše zbog svog izgleda, ili da se porede sa nekim drugim želeći da imaju „tuđe telo”.
ALI….
Želim da moje devojke cene svoje zdravlje. Želim da gaje poštovanje prema svojim telima i da budu poštovane od strane drugih.
Želim da mojim ćerkama zdravlje bude fokus i prioritet tokom čitavog života, da konstantno rade na tome i postanu najbolje verzije sebe, fizički, emocionalno i duhovno.
Vidite, moja deca nikada neće zapamtiti koliko sklekova sam bila u stanju da uradim. Neće se sećati ni koliko brzo sam trčala polumaraton, niti će se sećati mog konfekcijskog broja…
Ali, oni će se setiti da je njihova mama bila jaka. Da je bila žestoka. Da je verovala u sebe kada niko drugi nije.
I da je, iako je nekad bilo lakše odustati, mama baš tad bila najupornija.
Želim da se moja deca osvrnu i kažu: „Zbog moje mame, ja nisam odustala.”
Dakle, bez oklevanja, nagnula sam se i pogledala samouvereno u oči svog deteta.
„Pa, mama… je l’ bi volela?”
„Ne, dušo. Mami nije važno da li je mršava ili nije. Mama želi da bude jaka!”
Tada, ona me je zagrlila i šapnula: „Onda i ja želim da budem jaka. kao ti.”
Izvor: Huffington Post
Priredila: Andrijana Maksimović