Ako ste se, kao mama na čiji su izgled trudnoća i majčinstvo ostavili traga (što je, mama, sasvim normalno), osećali nesigurno ili manje lepo, pročitajte ovo pismo koje bi svako dete, kada bi umelo, naspisalo mami koja je izgubila samopouzdanje. I videćeš šta je važno.
Draga mama, opet se gledaš u ogledalo, dodiruješ stomak koji se trese i zasmejavaš me. Tako si smešna, mama!
Ali ne smeješ se. Čkiljiš kao kad mi sečeš nokte. Znam! I ja ću uhvatiti svoj stomak i zatresti ga. Ah, sada se smeješ!
Ali mama, htela bih da možeš da vidiš ono što ja vidim kad te gledam. Meni si savršena. Mama, jesi li znala da niko drugi ne može biti MOJA MAMA osim tebe? Ne bih htela nijednu drugu mamu. Nijednu na svetu.
Meni si savršena. Najbolja. I molim te, utišaj glas u svojoj glavi, ja sad govorim, ne ti! Ti si savršena jer si ti. Ne postoji niko ko može biti ti. Isto kao što nema nikog ko može biti ja. Shvataš?
Ne vidim tvoje mane; vidim samo tebe. Ne vidim tvoje greške; vidim samo svoju mamu. Ne vidim tvoju težinu i nenameštenu frizuru; samo vidim ženu koja mi je dala život i trudi se da se osećam sigurno, voljeno i srećno. Žena s crvenkastim sjajem u kosi. Najlepša si.
Mama, kad pokušam da te fotografišem tvojim telefonom, ti prekrivaš lice. Ne želim da to radiš. Obožavam tvoje lice! To je lice meni lepše od bilo čijeg.
Poznajem tvoje lice bolje nego iko. Znam svaku boru i pegicu na tvom licu. I sve ih volim. Zovem ih bore smešnice.
To je lice u koje sam se zagledala kad si me hranila kao bebu. Tvoj osmih me hranio više nego tvoje mleko. Lice s najmekšim usnama koje su poljupcima oterale moje brige. Lice koje sam tražila kad sam čekala u vrtiću i trčala sam prema njemu i u tvoje ruke pune ljubavi. Lice koje pogledam kad tražim potvrdu, ili samo da proverim da li je ono što želim da uradim dobra ili ne baš tako dobra ideja. Lice koje sam pomazila uspavanom rukom kad sam htela da zaspim i koje sam potražila prvo čim sam se probudila jer si me premestila u moj krevet, ponovno. Molim te, nemoj to više da radiš.
Tvoje lice je lepše od duge. Ne vidim ono što ti vidiš. Kad se pogledaš u ogledalo, vidiš samo strije, bore, nesavršenosti.
Kad te ja pogledam, sve što vidim je jaka, sposobna žena koja daje, puna ljubavi, smešna i lepa u svom ‘to je moja mama’ načinu. Ali i umorna. Da, izvini zbog toga. Za mene, niko nije lepši od moje mame.
Kad se gledaš u ogledalo, nadam se da se osećaš voljeno, kao što se ja osećam kad me gledaš. Jer jesi. Jako, jako, jako, jako, jako puno. Volim te svim srcem svojim.
Stoga, mama, kad se pogledaš u ogledalo, želim da zamisliš da sam ja ogledalo. Želela bih da vidiš to što ja vidim. Želela bih da voliš sebe kako te ja volim. Jer mama, za mene si savršena. Volim te. Voli me.
Izvor: miss7mama.24sata.hr
Prilagodila: A. Cvjetić.