Ако сте се, као мама на чији су изглед трудноћа и мајчинство оставили трага (што је, мама, сасвим нормално), осећали несигурно или мање лепо, прочитајте ово писмо које би свако дете, када би умело, насписало мами која је изгубила самопоуздање. И видећеш шта је важно.
Драга мама, опет се гледаш у огледало, додирујеш стомак који се тресе и засмејаваш ме. Тако си смешна, мама!
Али не смејеш се. Чкиљиш као кад ми сечеш нокте. Знам! И ја ћу ухватити свој стомак и затрести га. Ах, сада се смејеш!
Али мама, хтела бих да можеш да видиш оно што ја видим кад те гледам. Мени си савршена. Мама, јеси ли знала да нико други не може бити МОЈА МАМА осим тебе? Не бих хтела ниједну другу маму. Ниједну на свету.
Мени си савршена. Најбоља. И молим те, утишај глас у својој глави, ја сад говорим, не ти! Ти си савршена јер си ти. Не постоји нико ко може бити ти. Исто као што нема никог ко може бити ја. Схваташ?
Не видим твоје мане; видим само тебе. Не видим твоје грешке; видим само своју маму. Не видим твоју тежину и ненамештену фризуру; само видим жену која ми је дала живот и труди се да се осећам сигурно, вољено и срећно. Жена с црвенкастим сјајем у коси. Најлепша си.
Мама, кад покушам да те фотографишем твојим телефоном, ти прекриваш лице. Не желим да то радиш. Обожавам твоје лице! То је лице мени лепше од било чијег.
Познајем твоје лице боље него ико. Знам сваку бору и пегицу на твом лицу. И све их волим. Зовем их боре смешнице.
То је лице у које сам се загледала кад си ме хранила као бебу. Твој осмих ме хранио више него твоје млеко. Лице с најмекшим уснама које су пољупцима отерале моје бриге. Лице које сам тражила кад сам чекала у вртићу и трчала сам према њему и у твоје руке пуне љубави. Лице које погледам кад тражим потврду, или само да проверим да ли је оно што желим да урадим добра или не баш тако добра идеја. Лице које сам помазила успаваном руком кад сам хтела да заспим и које сам потражила прво чим сам се пробудила јер си ме преместила у мој кревет, поновно. Молим те, немој то више да радиш.
Твоје лице је лепше од дуге. Не видим оно што ти видиш. Кад се погледаш у огледало, видиш само стрије, боре, несавршености.
Кад те ја погледам, све што видим је јака, способна жена која даје, пуна љубави, смешна и лепа у свом ‘то је моја мама’ начину. Али и уморна. Да, извини због тога. За мене, нико није лепши од моје маме.
Кад се гледаш у огледало, надам се да се осећаш вољено, као што се ја осећам кад ме гледаш. Јер јеси. Јако, јако, јако, јако, јако пуно. Волим те свим срцем својим.
Стога, мама, кад се погледаш у огледало, желим да замислиш да сам ја огледало. Желела бих да видиш то што ја видим. Желела бих да волиш себе како те ја волим. Јер мама, за мене си савршена. Волим те. Воли ме.
Извор: miss7mama.24sata.hr
Прилагодила: А. Цвјетић.