Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se 2. aprila i ovi dani su, uglavnom vreme kada pokušavamo da razumemo sve sa čim se porodice dece u spektru autizma suočavaju. Samo, to bi trebalo da bude kontinuiran proces, a decu i odrasle sa autizmom trebalo bi da prihvatamo i njihove porodice razumemo svih 365 dana u godini. A jednako kao i prihvatanje, njima je potrebna sistemska podrška koja, kako kažu, uveliko izostaje.
U našoj državi nije posvećeno dovoljno pažnje temi autizma, ne postoji dovoljno resursa i stručnih ljudi kako bi se roditeljima olakšala briga o deci, saglasni su gosti „Utiska nedelje“ Taisa Krivokapić, Bojan Krivokapić i Jelena Marković – roditelji dece sa autizmom, koji imaju podkast „Neosvetljeni ćošak“. posvećen deci i odraslima sa poremećajem iz spektra autizma.
Taisa Krivokapić, autorka „Neosvetljenog ćoška“, i takođe majka deteta sa autizmom, rekla je u „Utisku“ na TV Nova S da je potrebno krenuti sa lečenjem već u prve tri godine, ali da je to nemoguće zbog nedostatka stručnih lica koji se time bave.
„Prema istraživanjima jedan defektolog u državi ima oko 600 slučajeva deteta sa autističnim problemom, i rana intervencija je praktično nemoguća“, kaže Taisa, prenosi Nova S.
Taisa i Bojan Krivokapić prepoznali su problem kod svog deteta veoma rano, sa 14, 15 meseci jer se nije odazivao na njihov glas.
Autorka podkasta kaže da se svaki roditelj deteta sa autizmom suočava sa pitanjem šta ce biti sa decom kad roditelja ne bude bilo, pošto su ta deca upućena na porodicu.
„Ja se nadam da institucije ovo slušaju i to bi trebalo da bude jedno od prioritetnih pitanja, jer u Srbiji postoji 70.000 dece sa ovim problemom, sa tendencijom rasta ovog broja“, navodi Krivokapić koji je voditelj podkasta i dodaje da je autizam i dalje nepoznanica, te da je zato naziv emisije „Neosvetljeni ćošak“.
On je dodao da je obaveza nadležnih da se broj profesionalaca drastično poveća i da ne vidi drugi način da se problem reši.
Okupacioni terapeut i koautorka podkasta Jelena Marković, čiji sin ima 15 godina i autizam, kaže da je relativno rano prepoznala poremećaj kod svog sina, iako se oglašavao i imao kontakt s njom, osim što je imao problem sa spavanjem.
„Ti simptomi ne moraju da budu isti, autizam nema jedinstvenu kliničku sliku, ali nema dovoljno resursa da se to prepozna. Jedan pedijatar ne može to uvek da prepozna od starta i roditelji treba da se vode intuicijom da postoji problem“, kaže ona.
Marković je opisala i trenutak kada je saznala da njeno dete ima autizam.
„Autizam traje doživotno i nema leka, to su mi rekli. I onda potonete, nestanete, jednostavno se rastavite na komade i treba vam vremena da se sastavite ako možete. U jednom trenutku nije samo moje dete autista nego i cela porodica“, navela je Marković.
Ona je u emisiji autizam nazvala „nužnošću evolucije“.
„Autizam nije nužno društveno zlo. Autizam je jedna od nužnosti evolucije, da nije bilo autizma tokom istorije ne bi bilo revolucionarnih koraka, mi bismo bili i dalje u pećinama. Jedan od nagona koji kod osoba sa autizmom ne postoji je nagon za moći, uspešnosti“, zaključila je Marković.
Izvor: Nova S / Zelena učionica